РОССИЯ ЗАМОНАВИЙ ТИББИЁТИДА ҲУЖАЙРА СОҲАСИДАГИ ИЛМИЙ ТАДҚИҚОТЛАРНИНГ ЙЎНАЛИШЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ ВА ТОМИР ҲУЖАЙРА БАНКЛАРИНИНГ ЎРНИ

##article.authors##

  • АДИЛОВ Шерзод Фархатович
  • УБАЙДУЛЛАЕВА Зухра Ибрагимовна

##article.subject##:

томир ҳужайралар, ҳужайра терапияси, киндик қони

##article.abstract##

Дунёда киндик қони томир ҳужайраларини тайёрлаш ва қабул қилиш бўйича биотехнология бозори доимий ривожланмоқда. Россияда киндик қонининг томир ҳужайралари бозори ҳам аста-секин ривожланмоқда ва биотехник хизматлар бозорида ўз ўрнини эгаллай бошлади.  Россияда рўйхатдан ўтган ва лиценцияга эга бўлган битта киндик қонининг томир ҳужайралари банки ушбу бозорнинг 5-10% ни эгаллашни мақсад қилиши мумкин, бу эса ҳар бир корхона учун йилига 1500-3000 киндик қон намуналарини тақдим этади.  Йиғилган киндик қони намунасининг ҳажми жуда кичик ва у кейинчалик маълум бир шахс томонидан фойдаланиш учун махсус томир ҳужайралари банкида сақланади. Киндик қон томир ҳужайралари ҳали ҳам чекланган имкониятларга эга лаборатория шароитида етиштирилади.  Битта намунадаги ҳужайрали материалнинг чекланган ҳажми кўпинча уни катта ёшли беморга транплантация қилиш учун ишлатишга имкон бермайди, шунинг учун киндик қон томир ҳужайраларини етиштиришга мурожаат қилиш керак. Мезинхимал томир ҳужайралари ва гематопоэтик томир ҳужайралари билан ишлашнинг заиф томонлари қуйидагилар: уларни катталар тўқималаридан ажратиб олишда қийинчиликлар, изоляциялаш ва етиштиришнинг юқори харажати (ex vivo), муваффақиятли изоляция жуда оз миқдордаги мезинхимал томир ҳужайралари ва гематопоэтик томир ҳужайраларини олиб келади.  Ушбу ҳужайраларни етиштириш уларни илмий-тадқиқот мақсадларида (янги дори воситаларини қайта ишлаш ва хусусан, токсикологик скрининг учун) ва регенератив тиббиёт доирасида беморларга трансплантация қилиш учун кўп миқдорда олиш имконини беради.  Эмбрион томир ҳужайраларининг асосий хусусияти уларнинг плюрипотентлик хусусияти, яъни инсон организмидаги ҳужайраларнинг кенг доирасига кириб, чатишиб кетиш дифференциялаш қобилиятидир.

Библиографические ссылки

Смолянинов А.Б., Хурцилава О.Г., Жаров Е.В., Кованько Г.М. Роль регистра доноров костного мозга и банков пуповинной крови в современной медицине // АГ$инфо (Информационный журнал по акушерству и генекологии). – № 4, 2007. – С.14–16.

Смолянинов А.Б., Жаров Е.В., Мовчан К.Н. и соавт. Клеточные и генные технологии в трансплантационной тканевой инженерии // АГинфо (Информационный журнал по акушерству и генекологии). – № 4, 2008. – С.11–19.

Смолянинов А.Б., Обрезан А.Г., Адылов Ш.Ф. Гемопоэтические стволовые клетки и преимущества трансплантации пуповинной крови // Медицина XXI век (научно-практический журнал).– № 3 (12), 2008. – С.20–22.

Broxmeyer H.E. Cord blood: biology, immunology, banking, and clinical transplantation // AABB Press, Bethesda, Maryland. – 2004. – 455 p.

Broxmeyer H.E., Kurtzberg J., Glucman E. et al. Umbilical cord blood hematopoietic stem and repopulating cells in human clinical transplantation // Blood cell. – 2004, № 17. – P.313–29.

Glucman E., Broxmeyer H.E., Auerbach A.D. et al. Hematopoietic reconstitution in a patient with Fanconi anemia by means of umbilical – cord blood from an HLAidenticalsibling // N. Engl. J. Med. –1989, № 321. – P.1174–8.

Kohli, Kumar M., Shahidi N.T., Broxmeyer H.E. et al. Hematopoietic stem/progenitor cell trasplantat in Fanconi anemia using HLAmatched sibling umbilical cord blood cell // Br. J. Haematol. – 2005, № 85. – P.419–22.

Stem cell. Cell therapy markets (Trends, industry participants,product overviews and market drivers // TriMark Publications. –2007. – 270 p.

Smolyaninov A., Savintsev A., Khutrsilava O. et al. Clinical use mononuclear fraction of autologous bone marrows in the treatment of closed fractures of long tubular bones // EurAsian Journal of BioMedicine. – Vol.1, № 8. – 2008. – P.14–19.

Wagner J.E., Broxmeyer H.E., Byrd R.L. et al. Transplantation of umbilical cord blood after myeloblative therapy: Analysis of engraftment // Blood. – 1998, № 79. – P.1874–81.

Wagner J.E., Kernan N.A., Steinbuch M. et al. Allogenic sibling umbilical cord blood transplantation in forty-four children with malignant and non$malignant disease // Lancet. – 1996, № 346. –P.214–9.

Macmillan M.L., Blazar B.R., DeFor T.E. & Wagner, J.E. Transplantation of ex vivo culture expanded parental haploidic tical mesenchymal stem cells to promote engraftment in pediatric recipients of unre lated donor umbilical cord blood: results of a phase I-II clinical trial. Bone Marrow Transplantation, 2009, 43, 447–454.

De Lima M., McMannis J., Gee et. al. Transplantation of ex vivo expanded cord blood cells using the copper chelator tetraethylenepentamine: a phase I/II clinical trial. Bone Marrow Transplantation, 2008, 41, 771–778.

Locatelli F., Maccario R. Frassoni F. Mesenchymal stromal cells, from indifferent spectators to principal actors. Are we going to witness a revolution in the scenario of allograft and immune-mediated disorders? Haematologica, 2007, 92, 872–877.

Rocha V. & Locatelli, F. Searching for alternative donors of haematopoietic stem cell for paediatric patients. Bone Marrow Transplantation, 2008, 41, 207–214.

Macmillan M.L., Weisdorf D.J., Brunstein C.G., Cao Q., et. al. Acute graft versus host disease after unrelated donor umbilical cord blood transplantation: analysis of risk factors. Blood, 2009, 113, 2410–2415.

Frassoni F., Gualandi F., Podesti M., et. al. Direct intrabone transplant of unrelated cord blood cells in acute leukemia: a phase I/II study. Lancet Oncology, 2008, 9, 831–839.

Bautista G., Cabrera J.R., Regidor C., et. al. Cord blood transplants supported by co infusion of mobilized hematopoietic stem cells from a third party donor. Bone Marrow Transplantation, 2009, 43, 365–373.

Загрузки

##submissions.published##

2022-04-08