ПОЛИТРАВМАЛИ БЕМОРЛАРДА ТАЯНЧ-ХАРАКАТ ТИЗИМИ ЖАРОХАТЛАРИНИ МИНИМАЛ ИНВАЗИВ ТЕХНАЛОГИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАГАН ХОЛДА ДАВОЛАШ

##article.authors##

  • ТИЛЯКОВ Азиз Буриевич
  • ТИЛЯКОВ Хасан Азизович
  • НАЗАРОВ Сарбоз Парда угли

##article.subject##:

Таз, шок, жировая эмболия, остеосинтез

##article.abstract##

Тадқиқот мақсади: изланишларимиз мақсади политравмали беморларни эрта ва ў ткир травматик касалиги жараёнида, такомиллаштирилган минимал инвазив даволаш тактикасини ишлаб чиқишга қаратилган.

Материал ва методлар: тадқиқот материалларининг таҳлили РИТОИАТМСФда 2009-2021 йилларда политравмали 460 та беморда ўрганилди. Улардан 267 та эркак. 336 та аёл киши. Жарохат олганлар 21-40 ёшни ташкил қилди ва бу 56,3% ни қамраб олди. Бу курсатгич иқтисодий томонда катта ахамиятга эга, жарохатланганларнинг кўпчилиги йул-траспорт ходисаси натижасида жарохат олган, бу беморлар 276(60,2%) ташкил қилади.

Тадқиқот натижалари шуни курсатадики политравма олган беморларнинг асоратлари жарохатдан кейинги даврга боғлиқ, асосан қорин бушлиғи, кўкрак қафаси ва чаноқ суякларини жарохатлари асоратларни келиб чиқишига сабаб булади. Хаммаси булиб 183 (39,7%). та беморда асоратлар кузатилиб,  полиорган етишмовчилиги 44 (9,6%)та беморда, ёғли эмболия 33,58 (7,3%) та беморлда, мия шиши 17 (3,7%) та беморда, жаррохлик яра йиринглаши 19 (4,1%) та беморда, перитонит 20 (4,2%)та, асчпиратцион синдром 8(1,7%)та, сепсис  12 (2,6%)та,  остемиелит 15 (3,3%)та, тоирлар тромбози 14(3,0%)та, ДВС синром 11(2,5%).та беморларда кузатилди.

 Хулоса қилиб айтганда политравмали беморларда таянч харакат тизимини даволашда қулланиладиган минимал инвазив эрта стабилизацияловчи даволаш усулларимиз беморнинг ахволи ва жарохат оғирлиги инобатга олинган холда қулланилиб қониқарли натижаларни кўрсатди.

Библиографические ссылки

Трубников В.Ф., Попов.И.Ф., Ковалев С.И. Особенности лечения таза и конечностей у пострадавших с сочетанной и множественной травмой. Ортопедия травматология и протезирование 1987г. №7 стр. 15-18.

Стаматин С.И., Бецишор В.К. актика лечения больных с множественными переломами костей конечностей, сопровождающихся травматическим шоком. Ортопедия травматология и протезирование 1982г. №11 стр. 33-36.

Жигунов А.К., Асланов А.Д., Кудрявцев Б.П. и др (2006). Организационно-диагностические и лечебные мероприятия на догоспитальном этапе сопровождения пострадавших с сочетанными травмами при повреждениях конечностей. Мед катастроф 1 -2: 34-36.

Поярков В.Д., Данилов В.А. (2007). Коррекция кровообращения при лечении сочетанных травматических повреждений конечностей. Бюл Вост.-Сиб. науч центра СО РАМН 43: 151-151.

Rommens P.M, Tile M, Laude F, Matimbeau C. (2013). A short history of pelvic trauma surgery. Dialogue. 2: 28-31.

Radvinsky D.S, Yoon R.S, Schmitt P.J, Prestigiacomo C.J, Swan K.G, Liporace FA. (2012). Evolution and development of the Advanced Trauma Life Support (ATLS) protocol: a historical perspective. Orthope-dics. 35(4): 305-311.

Abrassart S. (2013). Unstable pelvic ring injury with hemodynamic insta-bility: What seems the best procedure choice and sequence in the initial management? Orthop. Traumatol. Surg. Res. 99(2): 175-182.

Kalinkin OG. (2011). Intensive therapy in acute and early periods of traumatic illness in victims with severe pelvic injuries. Ukrainian Journal of Extreme Medicine named after G.O. Mozhaeva. 12(3): 125-131. Russian

Mavlyanov, F.Sh., Mukhammadiev, M.Kh., Kamolov, S.Zh., Shukurov, F.M., Mavlyanov, Sh.Kh. (2020). Monitoring of organ failure development in patients with acute pancreatitis European Journal of Molecular and Clinical Medicine, 7 (3), pp. 2523-2528.

Загрузки

##submissions.published##

2022-05-31