ЎПКА ЭМБОЛИЯСИ ВА СЕМИРИШ ФОНИДА ЎТКИР КАЛКУЛЁЗ ХОЛЕЦИСТИТДА ҚОН ИВИШ ТИЗИМИНИНГ РОЛИ
##article.subject##:
холецистит; тромбоемболия; ОКҲ; ҲЕ; ТЕО##article.abstract##
Мақсад:Муаллифлар семизлик фонида қоннинг умумий коагуляцион фаоллиги, фибриноген ва проконвертин концентрациясининг ошиши ва ўткир калкулёз холецистит (ОCC) билан оғриган беморларда тромбоцитлар сонининг кўпайишини аниқладилар.
Материал ва Методлар:Шу билан бирга, қон антикоагуляцияси тизимининг функционал фаоллиги сезиларли даражада камаяди - еркин гепарин консентрацияси ва фибринолитик фаоллик камаяди.
Натижалар:ҲЕ операциясини бажаришда 2 та тест бўйича қоннинг умумий ивиш фаоллиги (рекалсификация вақти, гепаринга плазмадаги толерантлик) ошади. Операциядан кейинги даврда коагулограмдаги ўзгаришлар қон фибриногенининг янада сезиларли ўсишига, гепаринга плазмадаги толерантликнинг ошишига ва қоннинг антикоагулянт ва фибринолитик фаоллигининг пасайишига олиб келади. Хулоса.Операциядан кейинги томир ичи тромбози механизмида қоннинг антикоагулянт ва фибринолитик фаоллигининг пасайиши, фибриноген миқдорининг кўпайиши ва гепаринга плазмадаги бардошлик муҳим аҳамиятга ега.
Библиографические ссылки
Большая Медицинская Энциклопедия. -1983.
Каминский Л.С. Статистическая обработка лабораторных и клиниче¬ских данных //Медицина, 1964.
Машрапов О.А., Абдурахманов А.А. Наш опыт хирургического лечения и профилактики транзитирующей тромбоэмболии легочной артерии //XXIII Ежегодная Сессия НМИЦ ССХ им. А.Н. Бакулева. 2019. 19 - 21 мая.
Мишалов В.Г., Бондарев Р.В., Кондакова Е.Ю. и др. Особенности хирургического лечения хронического калькулезного холецистита у больных с ожирением и птозом передней брюшной стенки после ранее перенесенных операций на органах верхнего этажа брюшной полости //Хирургия Украины. 2016. №4. С.24-29.
Панченко Е.П. Диагностика и лечение тромбоэмболии легочной артерии. Клинические рекомендации Евразийской ассоциации кардиологов для практических врачей (2021) //Евразийский кардиологический журнал. 2021. (1): 44-57.
Подлипаева А.А., Муллова И.С., Павлова Т.В. и др. Новые биологические маркёры диагностики и прогнозирования риска смерти у пациентов с тромбоэмболией лёгочной артерии //Российский кардиологический журнал. 2020;25 (4S):4202.
Учеваткин А.А., Юдин А.Л., Кондаков А.К. и др. Дифференциальная диагностика острой и хронической тромбоэмболии легочной артерии по данным МСКТ //Лучевая диагностика и терапия. 2020;11(4):8-15.
Шаталова О.В., Смусева О.Н., Маслаков А.С., Горбатенко В.С. Тромбоэмболия легочной артерии: диагностика и лечение //Лекарственный вестник. 2015. Том 9. 4(60) с. 42-54.
Konstantinides S. ESC Guidelines on the diagnosis and management of acute pulmonary embolism //Eur Heart J, 2014, vol. 53, no. 45, pp. 3145-3146.
Pyko A.A., Grigorenko E.A., Statkevich T.V. et al. Vnezapnaya serdechnaya smert': epidemiologicheskie aspekty, vozmozhnosti profilakticheskich technologiy //Kardiologiya v Belarusi, 2016, № 4, S. 534-553. (in Russian).
Righini M., Robert-Ebadi H., Le Gal G. Diagnosis of pulmonary embolism //Presse Med, 2015, vol. 44, no. 12, pp. 385-391.
Schulman S., Kakkar A. K., Goldhaber S. Z., et al. Treatment of acute venous thromboembolism with dabigatran or warfarin and pooled analysis //Circulation. – 2014. – Vol. 129 (7). – Р. 764–772.