ХАДЖ И ПРАВИТЕЛИ ХАДЖИИ

Авторы

  • Сангирова Дилорам Хужамкуловна

Ключевые слова:

древные святины, религия ислам, пропок Мухаммед (с.а.в.), города Мекка и Медина, Каъба, предписание о хадже, “лаббайка”, кладбище Баки, салархадж, мечеть, гази, государственное управление, жуйбары, сеййиды. Хаджи правители, хаджи мабрур.

Аннотация

Почитаемое с древнейших времен понятие “священное место” в средние века поднялся на новый уровень. В статье анализируется один из важных вопросов этого времени – хадж (паломничество, связанное с посещением Мекки и её окрестностей в определённое время), который является одним  из столпов ислама и история правителей, отправившихся на паломничество. В частности, раскрывается социально-экономические и политические причины исторических собитый, связанных с паломничеством правителей из династии Аштарханидов.

Библиографические ссылки

Эралиев Б., Остонақулов И., Абдулаҳатов Н. Ўзбекистон зиёратгоҳлари ва қадамжолари. Тошкент вилояти ва Тошкент шаҳри. – Т.: Turon Zamin Ziyo, 2015. – Б.330 (Eraliev B., Ostonakulov I., Abdulahatov N. Pilgrimages to Uzbekistan Tashkent region and the city of Tashkent. - T .: Turon Floor Zia, 2015. - B.330).

Қуръони карим. Таржима ва изоҳлар муаллифи Алоуддин Мансур. –Тошкент: Чўлпон, 1992. 544- б. (The Holy Quran. Translated and commented by Alouddin Mansur. - Tashkent: Chulpon, 1992. 544 p.) Яна қаранг:

“Бақара” –Б. 6–36; “Оли Имрон”, –Б. 6–36; “Моида” –Б.72–80; “Тавба”, –Б.123–135; “Ҳаж” –Б. 237–243; “Қасас”, –Б.277–284; “Анкабут”, –Б.285–290;

Оли Имрон сураси, 97 оят. //Муфтий Усмонхон Алимов. Тафсири Ирфон. –Т.: Шарқ, 2013. – Б.88,89 (Surah Al 'Imran, 97 // Mufti Usmonkhon Alimov. Commentary by Irfon. –T .: East, 2013. - B.88,89.).

Амир ул ҳаж- Амир ал- Ҳаж –ҳаж бошлиғи, ҳожилар карвони раҳбари. Ҳаж зиёратига келеувчиларга раҳбарлик қилиш одатини Муҳаммад (с.а.в.) белгилаб берганлар. Кейинчалик Амир ул– Ҳажни тайинлаш ҳуқуқи халифаларда бўлган. XIII асрда бу ҳуқуқ мамлук султонларига ўтган, айни шу вақтдан эътиборан Маккага йўл олган ҳожиларнинг асосий тўпланадиган ерларида ташкил этилган карвонбошилар ҳам Амир ул–Ҳаж деб атала бошлаган. Қаранг: Ислом энциклопедияси. –Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” Давлат илмий нашриёти, 2004.–Б.28 (The Islamic Encyclopedia. –T .: State scientific publishing house “National Encyclopedia of Uzbekistan”, 2004. -P.28).

Қозончи, Аҳмад Лутфий. Саодат асри қиссалари /Таржимон Н.М.Рауфхон. – Т.: Sharq, 2014. –Б.844, 936 (Boiler, Ahmad Lutfi. The Age of Happiness / Translator N.M. Rauf Khan. - T .: East, 2014. —B.844, 936)

Эслатиб ўтамиз, Саудия Арабистони Статистика бош бошқармаси маълумотига қараганда, бу йилги зиёратчиларнинг сони 2 миллион 489 минг 406 нафарни ташкил қилган, шундан 7 мингдан ортиғи ўзбекистонликларни ташкил этган.

Бартольд В.В. Ислам. // Соч. Т. 6. – М.: Наука, 1966. – С.26 (Bartold V.V. Islam. // Op. T. 6. – M.: Nauka, 1966. – P.26)

804 йилнинг охирида халифа Ҳорун ар–Рашид яна Маккага ҳаж сафарини амалга оширади. В.В. Бартольд томонидан келтирган Яқубийнинг сўзларига қараганда, бу нафақат Ҳоруннинг, балки бутун аббосий халифаларининг сўнгги ҳаж сафари эди. Қаранг: Бартольд В.В. Карл Великий и Харун ар-Рашид. // Соч. Т. 6. – Москва: Наука, 1966. – С.359 (Bartold V.V. Charles the great and Harun ar-Rashid. // Op. T. 6. - Moscow: Nauka, 1966. - P.359)

Бартольд В.В. Халиф и султан // Соч. Т. 6. – М.: Наука, 1966. – C.38 (Bartold V.V. Caliph and Sultan // Soch. T. 6. – M.: Nauka, 1966. – C.38).

Ваккури Юха. Цивилизации долины Нигера. Под ред. Л.Е.Куббеля. – М.: Прогресс, 1988. –С. 168 (Vaccuri Juha. Civilizations of the Niger Valley. Ed. L.E. Kubbela. – M.: Progress, 1988. –P. 168).

https:// dic.academik.ru. Сахиб Гирей

wikipedia.org. Асад афанди. Биринчи бор 1615 йилдан 1622 йилгача, иккинчи бор 1623 йилдан 1625 йилгача Буюк Усмонийлар империясининг шайхул исломи бўлган.

Литвинов В.П. Исторический опыт Российского государства в организации и регулировании паломничества мусульман Средней Азии (1865-1917 гг.). Диссертация на соискание учуной степени доктора исторических наук. Елец-2019. –С. 91 (Litvinov V.P. The historical experience of the Russian state in the organization and regulation of the pilgrimage of Muslims of Central Asia (1865-1917). The dissertation for the degree of Doctor of Historical Sciences. Yelets-2019. -FROM. 91).

Литвинов В.П. Социокультурный и образователный аспекты проблемы хаджа мусульман Туркестана (эпоха Средневековья и Нового времени).//Мир образование – образование в мире, 2014-№3. –С 96-105 (Litvinov V.P. Sociocultural and educational aspects of the problem of Hajj Muslims of Turkestan (the Middle Ages and the New Age) .// World education - education in the world, 2014-No.3. –Р. 96-105).

Абу Бакр Муҳаммад ибн Жаъфар ан-Наршахий. Бухоро тарихи./ Мерос туркуми /Масъул муҳаррир, сўзбоши муаллифи Хуршид Даврон. –Т.: Камалак, 1991. – Б.20 (Abu Bakr Muhammad ibn Ja'far al-Narshahi History of Bukhara / Heritage Series / Responsible Editor, Хurshid Davron. –T .: Rainbow, 1991. – Р.20).

Литвинов В.П. Исторический опыт Российского государства в организации и регулировании паломничества мусульман Средней Азии (1865-1917 гг.). Диссертация на соискание учуной степени доктора исторических наук. Елец-2019.–С. 123 (Litvinov V.P. The historical experience of the Russian state in the organization and regulation of the pilgrimage of Muslims of Central Asia (1865-1917). The dissertation for the degree of Doctor of Historical Sciences. Yelets-2019. –Р. 123)

Литвинов В.П. Исторический опыт Российского государства в организации и регулировании паломничества мусульман Средней Азии (1865-1917 гг.). Диссертация на соискание учуной степени доктора исторических наук. Елец-2019. –С.447 – 448 (Litvinov V.P. The historical experience of the Russian state in the organization and regulation of the pilgrimage of Muslims of Central Asia (1865-1917). The dissertation for the degree of Doctor of Historical Sciences. Yelets-2019. –C.447 - 448).

Снесарев Г.П.Реликты домусульманских верований и обрядов у узбеков Хорезма. М., 1969. –С.278-279 (Snesarev G.P. Relics of pre-Islamic beliefs and rites among the Uzbeks of Khorezm. M., 1969. –P.278-279).

Юсуф Ҳамадонийнинг Марвдаги қабри энг кўп зиёратчилар келадиган зиёратгоҳ сифатида бўлганлигини қайд этиб ўтамиз.

Садриддин Салим Бухорий. Буюк ғиждувонийлар: авлиё ва алломалар. –Бухоро: Бухоро нашр. 2006. –Б.10 (Sadriddin Salim Bukhari. Great Buddhists: saints and scholars. – Bukhara: Bukhara edition. 2006. –Р.10).

Садриддин Салим Бухорий. Буюк ғиждувонийлар: авлиё ва алломалар. –Бухоро: Бухоро нашр. 2006. – Б. 21 (Садриддин Салим Бухорий. Буюк ғиждувонийлар: авлиё ва алломалар. –Бухоро: Бухоро нашр. 2006. – Б. 21)

Абу Бакр Муҳаммад ибн Жаъфар ан-Наршахий. Бухоро тарихи./ Мерос туркуми /Масъул муҳаррир, сўзбоши муаллифи Хуршид Даврон. –Т.: Камалак, 1991. – Б.53 (Abu Bakr Muhammad ibn Ja'far al-Narshahi History of Bukhara / Heritage Series / Responsible Editor, Хurshid Davron. –T .: Rainbow, 1991. - B.53)

История Узбекистана (XVI- первая половина XIX века). – Т.: Фан, 2012 – С.46 (History of Uzbekistan (XVI-first half of the XIX century). – T .: Fan, 2012. – P .46)

https://tavorix.uz./maqolalar/222-saudiya-turkiston.html Ҳайитов Шодмон. Саудия Арабистонидаги «Бухорийлар» ва Туркистонийлар» (Hayitov Shodmon. “Bukhari” and “Turkestan” in Saudi Arabia).

Бартольд В.В. История культурной жизни Туркестана. // Соч. Т. 2. Ч. 2. – Москва: Наука, 1963. – С. 517 (Bartold V.V. The history of the cultural life of Turkestan. // Op. T. 2. Part 2. - Moscow: Nauka, 1963 . –Р. 517).

унга Бухоро, Самарқанд, Сагараж, Кеш, Сийахжард ва Ҳазор кирган эди. Кейинроқ унга Балх қўшиб олинган ёки Б.Аҳмедов таъбири билан айтганда алоҳида давлат таркибидаги давлат эди. Тошкент қозоқ султонлари билан энг жангу жадаллар олиб борилган ҳудуд ҳисобланганлигидан Бухоро хонларининг ҳаракатлари билан еттинчи удел сифатида таркибига киритилган. Бухоро хонлигида 10 туман бўлиб, улар: Ғиждувон (Харкан), Вобкент (Вабахна), Ахугир (Тароб), Руд и шаҳар (Ҳарканд руд), Вағонзе (Кам и Абу Муслим), Қишлоқи калон (Шопуркам), Ромитон (Самжон), Султонобод, Худфар (Зандани), Ҳайдарободни ташкил этган.

Ражабов Қ. Жўйбор хожалари. //Hidoyat .2004. № 4 . –Б .20 (Rajabov Q. Dust masters. // Guide .2004. No. 4. –B .20).

Bregel Yu. An historical atlas of Central Asia. Brill.Leiden:Boston. 2003 –Р.56

Алексеев А.К. Политическая история Тукай- Темуридов. По материалам персидского исторического сочинения Бахр ал-асрар. – Спб., 2006. –С.120 (Alekseev A.K. The political history of the Tukay-Temurids. Based on materials from the Persian historical work Bahr al-asrar. - St. Petersburg, 2006. –P.120).

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Ташкент: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.82-83 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. - P.82-83).

Буни бобурий шаҳзода Камроз мирзо ва Хива ҳукмдори Анушахон мисолида кўриш мумкин.

Нодир девонбеги. Бу лавозим эгаси жамиятнинг илғор фикрли, тадбирли ва саҳоватли шахслари орасидан танланган. Девонбеги мансаби шароит тақозасига кўра, бир неча вазифаларни бажарган. Уларнинг энг муҳимларидан бири давлат хазинасини назорат қилар эди. Девонбеги молия ишларини назорат қилиш билан бирга, хирож ерлари ва улардан тушган маблағларни ҳисоб қилиб, кирим-чиқим дафтарларини юритган. Шунингдек, девонбеги ҳарбий қўмондонлик, элчилик вазифаларини ҳам бажарган. Давлатлар томонидан олиб борилган дипломатик муносабатларда қабул маросими вақтида элчилардан ёрлиқ қоғози ва бошқа турли расмий ҳужжатларни хонга тақдим этган. Девонбеги мансабидаги амалдорга фавқулодда ҳолатларда (ҳукмдор саройдан ташқарида бўлганда) пойтахтни бошқариш ишлари топширилган. Тайинки, ҳаж маросимига ҳам кузатиб қўйиш ишлари Нодир девонбеги зиммасида бўлган.

Шах-Махмуд ибн Мирза Фазил Чурас. Хроника. Критический текст, перевод, комминтарии, исследование и указатели О.Ф.Акимушкина. – М., 1976. –С.120 (Shah Mahmoud ibn Mirza Fazil Churas. Chronicle Critical text, translation, comments, research and indexes of O.F. Akimushkina. – M., 1976. –P.120).

Пугаченкова Г.А. Портрет Имамкули-хана //Искусство. 1963. № 1. –С. 66-68, яна қаранг: Иванов А.А. Ещё раз о портрете Имамакули-хане // Ближный и Средный Восток. Сб. статей в честь 70-летию проф. И.П.Петрушевского. – М.:Наука, 1968. –С.61-66 (Pugachenkova G.A. Portrait of the Imamkuli Khan // Art. 1963. No 1. –S. 66-68, Yana Karang: A. Ivanov Once again about the portrait of the Imamakuli Khan // Near and Middle East. Sat articles in honor of the 70th anniversary of prof. I.P. Petrushevsky. - M.: Nauka, 1968. –P.61-66).

https//ru.m.wikipedia.org Имамкули-хан.

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.93 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.93).

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.98 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.98)

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.9 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.9)

Азамат Зиё: Ўзбек давлатчилиги тарихи. – Тошкент: Шарқ, 2001. –Б. 161-162.

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.98 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.98)

Алексеев А.К. Политическая история Тукай- Темуридов. По материалам персидского исторического сочинения Бахр ал-асрар. – Спб., 2006. –С.315

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.101 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.101)

Bregel Yu. An historical atlas of Central Asia. Brill. Leiden: Boston. 2003 –Р.56

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.101 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.101)

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.103 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.103)

“Балх хони Субҳонқулихондан элчи келди ким, акам Абдулазизихон қасд қилған эрмишким, мени ўлтургай, тақи Балхни ҳам олгай, эмди менинг отам ва акам сизсиз. Менинг сиздан ўзга паноҳим йўқ. Агар сиз анинг билан ёв бўлиб Бухорони чопмасангиз, ул келиб Балхни ҳам олур ва мени ҳам бегуноҳ ўлтурур, теб”. Қаранг: Абулғозий. Шажарайи турк. – Т.: Чўлпон, 1992. –Б.185

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.107 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.107)

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.107 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.107).

Мир Мухаммад Амин-и Бухари. Убайдулла-наме. / Перевод с таджикского с примечаниями А.А.Семенова. – Ташкент. Академ наук Узбекской ССР 1957. – С.301

Мухаммед Юсуф Мунши. Муким-ханская история. /Перевод с таджикского, предисловие, примечания и указатели профессора А.А. Семенова. –Т.: Изд-во АН УзССР, 1956. – С.107 (Muhammad Yusuf Munshi. Mukim Khan's story. / Translation from Tajik, foreword, notes and indexes of Professor A.A. Semenova. – Tashkent: Publishing House of the Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. – P.107).

Литвинов В.П. К интерпретации проблемы хаджа в ракурсе священных источников ислама.//Пронстранство и время. 3 (17) / 2014. – С. 140 (Litvinov V.P. To the interpretation of the Hajj problem from the perspective of the sacred sources of Islam.// Space and time. 3 (17) / 2014 . –Р. 140)

Грамм М. И. История цивилизации в зеркеле мер, единиц и денег: Занимательная энциклопедия с интенет-адресами. –Челябинск: Аркаим, 2004. –С.149 (Gram M. I. The history of civilization in the mirror of measures, units and money: An entertaining encyclopedia with Internet addresses. –Chelyabinsk: Arkaim, 2004. –P.149); Қаранг: Уммавийлар даврига келганида Арабистонда 4,25 граммни ташкил этган мусулмон динори аосий пул бирлиги ҳисобланган. Улар савдо сотиқ орқали Европагача етган ва илк ўрта асрларда манкус деб номланган. XII асрларда мусулмон олтин динори 2,3 граммни, кумуш дирҳам 1,5 граммни ташкил этган. Мисқол ўлчов бирлиги ҳам мавжуд бўлиб, шариатга кўра, дирҳамга 10:7 нисбатда мувофиқлаштирилган. Яна қаранг: Хинц берган маълумотга кўра, 1 тилла динор 1 мисқол оғирлигига тенг бўлиб, 4,235 граммни ташкил қилган.(В.Хинц. Мусульманские меры и веса с переводом в метрическую систему. –Москва. Наука, 1970. –С.21; V. Khints. Muslim measures and weights with the translation into the metric system. -Moscow. Science, 1970. –P.21).

А.А. Семеновнинг маълумотига кўра, бу сумма 100 минг рублни ташкил этган. XVII асрда Россия рублининг қиймати билан солиштирганида, 20 минг тилла пулнинг қиймати жуда юқори бўлганлигини билиш мумкин.

Аллаева Н.А. Хива хонлиги дипломатияси. XVI-XIX асрлар. –Т.: Аdabiyot uchqunlari, 2018. –Б.68-69 (Allaeva N.A. Khiva Khanate Diplomacy. XVI-XIX centuries. –T .: Literary Sparks, 2018. –С.68-69).

Загрузки

Опубликован

2021-07-20

Выпуск

Раздел

Статьи