ГЕН-МОДИФИКАЦИЯЛАНГАН МАҲСУЛОТ ТАЪСИРИДА ЙЎҒОН ИЧАК МИКРОБИОЛОГИК ПЕЙЗАЖИ ЎЗГАРИШЛАРИНИ ЎРГАНИШ

##article.authors##

  • КАРИМОВА Максуда Ахмеджоновна
  • ИБРАХИМОВА Ҳамида Рустамовна
  • АСАТОВА Нафиса Баходировна

##article.subject##:

ГМО-соя, оқ зотсиз каламушлар, меъёрий микрофлора, дисбиоз

##article.abstract##

Мақсад: Ген-модификацияланган соянинг тажриба хайвонлари йўғон ичак меъёрий микрофлорасига таъсирини ўрганиш.

Материал ва Методлар: Қўйилган мақсадни амалга ошириш учун жами эркак жинсига мансуб 150-180 грамм вазндаги 90 та оқ зотсиз каламушлар тадқиқотга олинди, улар 3 та гуруҳга бўлинди: 1-гуруҳ - стандарт виварий рационида бўлган, ГМ-ли ёки ГМ-сиз соя билан боқилмаган интакт оқ зотсиз каламушлар (n=30); 2-гуруҳ - стандарт виварий рационига ГМ-сиз соя киритилган оқ зотсиз каламушлар (n=30); 3-гуруҳ - стандарт виварий рационига ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушлар (n=30). Ген-модификацияланган соянинг таъсирини аниқлаш учун оқ зотсиз каламушлар йўғон ичак массаси бактериологик текширишлар ўтказилди. Тадқиқотда йўғон ичак микрофлора вакилларидан 9та микроорганизм ўрганилди.

Натижалар: Олинган натижалар таҳлили шуни кўрсатганки, ГМ-соя истеъмол қилган лаборатория хайвонларида кузатув даври охирида йўғон ичак дисбиози аломатлари кузатилган. Ушбу ҳолат қуйидагиларда намоён бўлган. Bifidobacterium spp ва Lactobacillus spp кўрсаткичи ГМ-соя билан боқилган хайвонларда интакт каламушларга нисбатан  2,43 ва 3,05 мартага ишонарли камайган, ушбу ҳолат ГМ-соя таъсирида шаклланган дисбиознинг биринчи элементи сифатида талқин этилган. ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда, интактлардан фарқли равишда лактоза негатив Escherichia coli унган (интакт хайвонларда унмаган), шунга мос равишда лактоза мусбат Escherichia coli унмаган, интактларда бунинг тескариси бўлган. Лактоза негатив штаммлар униши, лактоза позитив штаммлар аниқланмагани йўғон ичак дисбиозининг иккинчи элементи эканлиги исботланган. Асосий гуруҳда Enterobacter spp ва Proteus spp назорат гуруҳига нисбатан мос равишда 4,54 ва 3,75 мартага купайгани аниқланган, бу ҳолат йўғон ичак дисбиозининг учинчи элементи эканлиги исботланган. индиген микрофлора вакили патогенмас Streptococcus spp асосий гуруҳда интакт лаборатория хайвонларига нисбатан 1,47 мартагача ишонарли камайган бўлса, Staphylococcus spp миқдорий кўрсаткичи эса 1,50 мартагача ишонарли ошган. Бу гуруҳлараро номувофиқлик йўғон ичак дисбиозининг тўртинчи элементи сифатида талқин этилган. Candida spp миқдорий кўрсаткиичи ГМ-соя билан боқилган оқ зотсиз каламушларда, ушбу маҳсулот билан боқилмаганларга нисбатан 1,94 мартагача ишонарли ошгани йўғон ичак дисбиозининг бешинчи элементи сифатида кўрсатиб берилган.  Бунга сабабчи бўлган асосий омил ГМ-соя эканлиги кўрсатиб берилди.

Хулоса: Ўрганилган 9 та микроорганизмдан 2 тасида (Staphylococcus spp, Candida spp) гуруҳлараро тафовут аниқланмаган, улар миқдор жиҳатдан бир бирига яқин бўлган. ГМ-соя билан боқилган лаборатория хайвонларида дисбиознинг барча келтирилган 5 та элементи мавжуд бўлса, ГМ-сиз соя истеъмол қилган оқ зотсиз каламушларда улар яққол намоён бўлмаган. Интакт лаборатория хайвонларида (1-гуруҳ) дисбиоз белгилари йўқ, ГМ-сиз соя билан боқилганларда (2-гуруҳ) дисбиоз белгилари заиф ривожланган (дисбиознинг I-даражаси), ГМ-соя билан боқилганларда дисбиоз белгилари яққол намоён бўлган (дисбиознинг II-даражаси). Бу ҳолат оқ зотсиз каламушлар организми учун соянинг нотанишлиги, ташқи муҳит омилларига ўрганилаётган иккала микроорганизм штаммларининг резистентлиги пастлиги билан изоҳланди.

Библиографические ссылки

Алланазаров А.Х. Нуралиева Х.О. Ген-модификацияланган соянинг лаборатория ҳайвонлари иммун тизими кўрсаткичларига таъсирини қиёсий баҳолаш // Общество и инновации. - Ташкент, 2021. - №3. – С.413-422.

Лукашенко Т.М. Изменение веса тела крыс при потреблении сои // Материалы международной конференции «Сигнальные механизмы регуляции висцеральных функций». – Минск, 2007. – С.152.

Мухаммедов И.М. Клиник микробиология: шифокор-мутахассисларга лаборатор ташхис // Ўқув қўлланма. – Тошкент, 2016. -632б.

Нуралиев Н.А., Бектимиров А.М-Т., Алимова М.Т., Сувонов К.Ж. Правила и методы работы с лабораторными животными при экспериментальных микробиологических и иммунологических исследованиях // Методическое пособие. - Ташкент, 2016. - 33 с.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Гинатуллина Е.Н. Результаты исследования мутагенной активности генно-модифицированного продукта в экспериментах на лабораторных животных // Безопасность здоровья человека. – Ярославль, 2017. - №1. - С.27-31.

Собирова Д.Р., Нуралиев Н.А., Носирова А.Р., Гинатуллина Е.Н. Изучение влияния генно-модифицированного продукта на репродукцию млекопитающих в экспериментах на лабораторных животных // Инфекция, иммунитет и фармакология. – Ташкент, 2017. - №2 – С.195-200.

Шеина Н.И. Оценка патогенных свойств генно-инженерно-модифицированных микроорганизмов как один из критериев их биобезопасности // Гигиена и санитария. - Москва, 2017. - №96(3). – С.284-286.

Avozmetov J.E. Influence of a Genetically Modified Organism on the rat’s hepatobiliary system // European journal of Molecular & Clinical Medicine. – 2020. - Volume 7, Issue 8. – P.1235-1237.

Angers-Loustau A., Petrillo M., Bonfini L., Gatto F., Sabrina R., Patak A., Kreysa J. JRC GMO-Matrix: a web application to support Genetically Modified Organisms detection strategies // BMC Bioinformatics. – 2014. - Vol. 15, N 1. – P.417.

Khasanova D.A. Effect of a genetically modified product on the morphological parameters of the rat’s spleen and thymus // European Journal of Molecular & Clinical Medicine. - Англия, 2020. - Vol. 7. - Issue 1.-Р. 3364-3370.

Nuraliyev N.A., Allanazarov A.Kh. Estimation and assessment of cytogenetic changes in bone marrow cells of laboratory animals received a gene-modified product // Annals of Romanian Society for Cell Biology. - 2021. - Vol. 25, Issue 1. - P.401-411.

Загрузки

##submissions.published##

2023-04-27