ШАРҚ МАНБАЛАРИДА УСТРУШОНА
##article.subject##:
Уструшона, ўрта асрлар, Хитой йилномалари, Муғ тоғи, суғд ҳужжатлари, араб тарихчи-географлар, тарихий-географик жойлашув, аҳоли, урф-одалар, хўжалик, уструшоналиклар, араб босқини, афшинлар шажараси##article.abstract##
Ушбу мақолада Уструшонанинг қадим ва ўрта асрлар тарихи ҳақида маълумот берувчи Хитой йилномалари, Муғ тоғидан топилган суғд ҳужжатлари ва араб тарихчи-географларининг асарлари баёни келтирилган. Унда Уструшонанинг тарихий-географик жойлашуви, аҳолининг урф-одалари, хўжалиги, уструшоналикларнинг араб босқини ва унга қарши олиб борган кураши ҳамда афшинлар шажараси ҳақида қимматли маълумотлар ўз аксини топган.
Библиографические ссылки
Пардаев М.Ҳ., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари (ёзма ва археологик манбалар асосида). –Тошкент: Ilmiy-texnika axboroti-press nashriyoti, 2016. –Б.13-14.
Бичурин Н.Я. (Иакинф). Собрание сведений о народах, обитавших в Средней Азии в древние времена. Т. II. –М.-Л. Изд. АН СССР. 1950. –С. 275 (Bichurin N.Ya. (Iakinf). A collection of information about the peoples who lived in Central Asia in ancient times. T. II. –M.-L. Ed. USSR Academy of Sciences. 1950. –Р. 275.).
Пардаев М.Ҳ., Ғофуров Ж.И. Уструшонанинг илк ўрта аср қишлоқ маконлари (ёзма ва археологик манбалар асосида). –Тошкент: Ilmiy-texnika axboroti-press nashriyoti, 2016. –Б.14 (Pardayev MH, Gafurov JI Early medieval rural settlements of Ustrushana (based on written and archaeological sources). –Tashkent: Scientific and Technical Information and Press, 2016. –Р.14).
Негматов Н.Н. Уструшана в древности и раннего средневековья. – Сталинабад, 1957. –C.89 (Negmatov N.N. Ustrushona in antiquity and the early Middle Ages. – Stalinabad, 1957. –C.161).
Малявкин А.Г. танские хроники о государствах Центральной Азии. – Новосибирск. Наука, 1989. –C. 78 (5. Malyavkin A.G. Tan chronicles about the states of Central Asia. - Novosibirsk. Science, 1989. –P. 78).
Лившиц В.А. Согдийская эпиграфика Средней Азии и Семиречья. СПб., 2009. –C. 97-109 (Livshits V.A. Sogdian epigraphy of Central Asia and Semirechye. SPb., 2009. –C. 97-109).
Фрейман А.А. Согдийские документы с горы Муг.// Описание, публикации и исследование документов с горы Муг. Вып. 1. –М.: Восточная литература, 1962. –C. 87 (Freiman A.A. Mug tog'idan so'g'd hujjatlari .// Mug tog'idagi hujjatlar tavsifi, nashrlari va tadqiqoti. Vol. 1. –M.: Sharq adabiyoti, 1962. –C. 87).
Исҳоқов М.М. Илк ўрта асрларда Уструшонанинг сиёсий мақомига доир.//Қадимий Жиззах воҳаси – Марказий Осиё цивилизацияси тизимида (сиёсий, иқтисодий, маданий ҳаёт). Республика илмий-амалий конференция материаллари. –Тошкент: VNESHINVESTPROM, 2019. –Б.29-31 (Iskhakov M.M. Ilk o'rta asrlarda Ustrushananing siyosiy holati to'g'risida. // O'rta Osiyo tsivilizatsiya tizimidagi qadimiy Jizzax vohasi (siyosiy, iqtisodiy, madaniy hayot). Respublika ilmiy-amaliy anjumani materiallari. - Toshkent: VNESHINVESTPROM, 2019 . –P.29-31).
Негматов Н.Н. Уструшана в древности и раннего средневековья. – Сталинабад, 1957. –C. 161 (Negmatov N.N. Ustrushona in antiquity and the early Middle Ages. - Stalinabad, 1957. –C.161).
Материалы по истории киргизов и Киргизии. Вып. I. –М.: Наука, 1973. –C. 18-26 (Materials on the history of the Kyrgyz and Kyrgyzstan. Vol. I. –M .: Nauka, 1973. –C. 18-26).
Беттер Е.К. Извлечение из книги “пути и страны” Абу-л Касима ибн Хаукаля. // ТСАГУ. Вып. CXI. –Т., 1957. с. 13-40 (Better E.K. Extract from the book “Ways and Countries” by Abu-l Qasim ibn Haukal. // TSAGU. Vol. Cxi. –T., 1957. p. 13-40.).
Сверчков Л.М. Поселение Мык – источник по истории средневекой Уструшаны. Автореф. дисс. канд. ист. наук. – Самарканд, 1991. –C. 25 (Sverchkov L.M. The settlement of Myk is a source on the history of medieval Ustrushana. Abstract. diss. Cand. East. sciences. – Samarkand, 1991. –C. 25).
Негматов Н.Н. Уструшана в древности и раннего средневековья. – Сталинабад, 1957. –C. 44-45. (Negmatov N.N. Ustrushona in antiquity and the early Middle Ages. - Stalinabad, 1957. –C. 44-45).
Ҳикматуллаев Ҳ., Шоисломов Ш. Ёқут Хамавий. –Тошкент: Фан, 1965. –Б. 26 (Khikmatullaev H., Shoislomov S. Yakut Hamawi. –Tashkent: Nauka, 1965. –B. 26).