АМИР ТЕМУР ДАВЛАТИ ВА ХИТОЙ (МИН) ИМПЕРИЯСИ ЎРТАСИДАГИ САВДО АЛОҚАЛАРИ ТАРИХИДАН

##article.authors##

  • Сардор Нурмуродович Кенжаев

##article.subject##:

Буюк ипак йўли, савдо карвонлари, Чиғатой улуси, Мин империяси, ижтимоий-иқтисодий ҳаёт, Самаэрхань, Шимолий савдо йўли тармоғи, Шарқий Туркистон савдо йўллари, Хами йўлаги, Яздий, йўл масофаси

##article.abstract##

Ушбу мақолада Амир Темур ҳукумронлиги даврида Хитой билан савдо алоқалари, Чиғатой улусини четлаб ўтувчи шимолий савдо йўлига зарба берилиши ва жануб томон билан боғлиқ йўналишлардаги шаҳарларнинг жаҳон савдо-иқтисодий мунорсабатларида янада кенгроқ тортилишига эришуви, Амир Темур давлати ва Хитой (Мин) сулоласи ўртасидаги савдо-иқтисодий муносабатларнинг асосан шарқий туркистон орқали олиб борилганлиги, ушбу минтақадан ўтувчи савдо йўллари, йўлларнинг характеристикаси таҳлил этилган. Шунингдек, савдодаги асосий маҳсулотлар, Хитойда отларнинг Амир Темур давлатида ипак, чой, чинни маҳсулотларининг қадрланиши билан боғлиқ масалалар тарихий адабиётлардаги маълумотларни қиёсий таҳлил қилган ҳолда ёритилган.

Библиографические ссылки

Гонсалес Руи Де Клавихо. Самарқанд – Амир Темур саройига саёҳат кундалиги (1403-1406) [Text] Гонсалес, Руи Де Клавихо.; масъул муҳаррир: Муҳаммад Али; сўзбоши ва изоҳлар муаллифи М.Сафаров; тарж. О.Тоғаев. – Т.: “O’zbekiston”, 2010. – 264 б. (Gonzalez Rui De Clavixo. Samarkand - Diary of a trip to the palace of Amir Temur (1403-1406) [Text] Gonzalez, Rui De Clavijo; editor-in-chief: Muhammad Ali; foreman and author of comments M. Safarov; Tarj. O. Togaev. - T .: "Uzbekistan", 2010. - 264 p.)

Ибн Арабшоҳ. Темур тарихида тақдир ажойиботлари / Араб тилидан таржима ва изоҳларни, сўз бошини У.Уватов тайёрлаган. Масъул муҳаррир А.Ўринбоев. К.2. – Т.: Меҳнат, 1992. – 192 б. (Ibn Arabshoh. Miracles of fate in the history of Timur / Translation and commentary from Arabic, foreword by U. Uvatov. Responsible editor A. Urinbaev. K.2. - T .: Mekhnat, 1992 . - 192 p.)

Иванин М. Икки буюк саркарда: Чингизхон ва Амир Темур (Тарж. А.Маҳкамов). – Т.: Фан, 1994. – 240 б. (. Ivanin M. At the two great commanders: Genghis Khan and Amir Temur (translated by A. Makhkamov). - T .: Fan, 1994 . - 240 p.)

Яздий Шарафуддин Али. Зафарнома // Сўзбоши, табдил, изоҳлар ва кўрсаткичлар муаллифи ва нашрга тайёрловчилар: А.Аҳмад, Ҳ.Бобобеков; Масъул муҳаррир Б.Эшпўлатов. Нашрлар ва матбаачилар гуруҳи: И.Шоғуломов ва бошқалар. – Т.: Шарқ, 1997. – 384 б. + 16 илова. (Author Sharafuddin Ali. Zafarnoma // Author of the foreword, modification, comments and indicators and compilers for publication: Ahmad A., Bobbekov Kh .; Executive editor B. Eshpulatov. A group of publishers and printers: I. Shogulamov and others. - T .: Shark, 1997.- 384 p. + 16 applications.)

Китайские документы и материалы по истории Восточного Туркестана, Средней Азии и Казахстана XIV-XIX вв. – Алматы: Гылым, 1994. – 272 с. (Chinese documents and materials on the history of East Turkestan, Central Asia and Kazakhstan XIV-XIX centuries. - Almaty: Gylym, 1994. - 272 p.)

Муҳаммаджонов А. Темур ва темурийлар салтанати (тарихий очерк). – Т.: Қомуслар Бош таҳририяти, 1994. – 160 б. (. Muhammadzhonov A. Timur and the Timurid Empire (historical sketch). - T .: Gomuslar Bosh Tahriati, 1994 .-- 160 p.)

Покотилов Д. История восточных монголов в период династии Мин 1368-1634 (по китайским источникам). – СПб: Типография Императорской Академии Наук, 1893. – 232 с. (Pokotilov D. History of the Eastern Mongols during the reign of the Ming dynasty 1368-1634. (According to Chinese sources). - St. Petersburg: Printing house of the Imperial Academy of Sciences, 1893. - 232 p.)

Ртвеладзэ Э. В. Китайские посольства ко двору Амира Темура и Темуридов // Общественные науки в Узбекистане, № 7-10. – Т.: Издательство “Фан” Академии Наук Республики Узбекистан, 1996. – С. 54-61. (Rtveladze EV Chinese embassies to the court of Amir Temur and Temurids // Social sciences in Uzbekistan, no. 7-10. - T .: Fan Publishing House of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan, 1996. - P. 54-61.)

Филанович М.И. Ташкент – город на северо-восточных границах империи Амира Темура // Общественные науки в Узбекистане, № 7-10. – Т.: Издательство “Фан” Академии Наук Республики Узбекистан, 1996. – С. 82-90. (. Filanovich M.I. Tashkent - the city of the northeastern granite empire of Amir Temur // Social Sciences in Uzbekistan, no. 7-10. - T .: Fan Publishing House of the Academy of Sciences of the Republic of Uzbekistan, 1996. - P. 82-90.)

Хўжаев А. Буюк ипак йўли: муносабатлар ва тақдирлар / Аблат Хўжаев. – Т.: “Ўзбекистон миллий энциклопедияси” Давлат илмий нашриёти, 2007. – 280 б. (Khodzhaev A. The Great Silk Road: relations and destinies / Ablat Khodzhaev. - T .: State Scientific Publishing House "National Encyclopedia of Uzbekistan", 2007. - 280 p.)

Mote F.W., Twitchett D. The Cambridge history of China, vol.7. The Ming dynasty 1368-1644, part 1. – Cambridge: Cambridge University Press, 1998. – 860 p.

Rajkai Z.T. The Timurid empire and the Ming China: Theories and approaches concerning the relations of the two empires (Doktori Disszertáció). – Budapest, 2007. – 212 p.

Загрузки

##submissions.published##

2021-10-08

##issue.issue##

##section.section##

Статьи