АҲМАД ДОНИШНИНГ “ТАЪРИХИ САЛТАНАТИ МАНҒИТИЯ” АСАРИДА БУХОРО ҲУКМДОРИ АМИР ШОҲМУРОДНИНГ ТАЪРИФИ
##article.subject##:
давлат арбоби, маърифатпарвар, гузар, мужаддид - янгиловчи, шаҳзода, художўй, иккинчи Умар, адолатсизлик, муқаддас уруш, ханжар##article.abstract##
Бухоро амирлигининг маърифатпарвари, файласуфи, ҳаттоти, шоири ва давлат арбоби Аҳмад Дониш ўз даврида мамлакат сиёсий ва ижтимоий, таълим тизимидаги муаммоларни ёритишда жонбозлик кўрсатган. Аҳмад Дониш ўз замонасида мансабдор шахсларни, ҳаттоки Бухоро амирларини ҳам жуда қаттиқ танқидчиси сифатида шуҳрат қозонган. Лекин, шунга қарамасдан Аҳмад Дониш “Таърихи салтанати манғития” асарида Амир Шоҳмурод ибн Дониёлбий ҳукмронлик даврини ижобий баҳолайди. Шунинг учун ҳам мақола Аҳмад Донишнинг Бухоро амири Амир Шохмурод ибн Дониёлбийнинг ҳаёт тарзи, фикрлаш доираси, давлат бошқаруви услуби, киритган янгиликлари ва бошқа давлатлар билан дипломатик муносабатлари тўғрисидаги фикрларини жамлаб ёритишга бағишланади.
Библиографические ссылки
Мирза Шамс Бухорий / Григорьев. О некоторых событиях в Бухаре, Хоканде и Кашгаре (Бадйан хавадисати Бухара ва Хоканд ва Кошгар)// Записки Мирзы Шемса Бухари / Перевод и примечание В.В.Григорьева. Казань. 1861.; Мирзо Содиқ Мунши.“Тарихи манзум”. Абу Райхон Беруний номидаги Ўзбекистон Шарқунослик институти. Инв№2731/III.., Хумулий Абу Райхон Беруний номидаги Ўзбекистон Шарқунослик институти., Мухаммад Ёқуб “Гульшан ул-мулук”. Абу Райхон Беруний номидаги Ўзбекистон Шарқунослик институти. №12, Мирий (Мир Хусайн бин Шах Мурад) Махазин ат – таква. Абу Райхон Беруний номидаги Ўзбекистон Шарқунослик институти. №51.; Мирза Бадии Дивани Маджма ал аркам. Введение, перевод, примечания и приложения А.Б.Вильдановой. Москва. 1981.С.130-Б.; Сами Мирза ал-Азим Тарихи Салатини Мангитиййа (История мангытских государей) / Пред., переводи примечание Л.М.Епифановой. М., 1962.С 52.; А.Дониш “История мангитской династии”. Издательство “Дониш”. Душанбе. 1967. С.29.; (Mirza Shams Bukhari / Grigoriev. About some events in Bukhara, Khokand and Kashgar (Bayani hadisati Bukhara and Khokand and Koshgar) // Notes of Mirza Shems Bukhari / Translation and premier V.V. Grigoriev. Kazan. 1861; Mirzo Sadik Munshi “Tarihi Manzum” Institute of Oriental Studies named after Abu Raikhan Beruni in the Republic of Uzbekistan. Inv # 2731 / III., Humuli “Tarihi Humuli”, Muhammad Yakub “Gulshan ul-muluk” Institute of Oriental Studies named after Abu Raikhan Beruni in the Republic of Uzbekistan. N.12., Miri (Mir Hussein bin Shah Murad) Mahazin at-taqwa. Institute of Oriental Studies named after Abu Raikhan Beruni in the Republic of Uzbekistan. N. 51.; Mirza Badii Divani Majma al arkam. Introduction, translation, admonitions and applications by A.B. Vildanova. Moscow. 1981 p.130.; Sami Mirza al-Azim Tarihi Salatini Mangitiyya (History of the Mangyt sovereigns) / Prev., Translate the note by L.M. Epifanova. M., 1962.p. 52.; A. Donish "History of the Mangit dynasty". Donish Publishing House. Dushanbe. 1967 p. 29 .;)
В.В. Бартольд Узбекские ханства // Сочинения. Т. 2. Ч. 1. М. 1963. Б 163-166, 268-292., В.В.Вельяминов– Зернов. Монеты Бухарская и Хивинская // Записки Императорского археологического общества. Т. 8. Спб. 1859. С 328-456., Е.К.Мейендорф Путешествие в Бухару. Наука. Москва. 1975. 135-Б., Н.В.Ханыков «Описание Бухарского ханство». Санкт Петербург. 1843. Б. 280. (V.V. Bartold Uzbek khanates // Works. T. 2. Part 1. M. 1963. p 163-166, 268-292., V.V. Velyaminov - Zernov. Bukhara and Khiva coins // Notes of the Imperial Archaeological Society. T. 8. SPb. 1859. p 328-456., E.K Meyendorf Travel to Bukhara. The science. Moscow. 1975. p.135, N.V Khanykov "Description of the Bukhara Khanate". Saint Petersburg. 1843.p. 280.)
А.В. Вильданова. Подлинник Бухарского трактата о чинах и званиях // Письменые памятники Востока. Ежегодник. 1968. М., 1970; А.А. Семёнов Бухарский трактат о чинах и званиях и об обязанностях их носителей в средневековой Бухаре. //Советское востоковедение, №5, Ташкент, 1948. С.137-150; А.А.Семёнов Надпись могильной плите бухарского эмира Шах Мурад Масума. 1200-1215/1785-1800// Эпиграфика Востока. №7. 1953. С. 41-44.; А.А.Семёнов Очерк земельно податногоадминистративного управления Бухарского ханства позднейшего времени // Материалыпо истории таджиков и узбеков Средней Азии. Вып. 2. Сталинабад, 1954. С 3-75., В.Г.Гулямов Из истории дипломатических отношений России с Бухарским ханством XVIII в. Ташкент. 1992., В.Г.Гулямов Дипломатические отношения государств Средней Азии и России XVIII –первой половине XIX века.; Б.И. Искандаров Из истории Бухарского эмирата. – М.: Изд-во Вос.Литературы, 1958.; Г.Н. Курбанов Свиток документов Даниял бий аталыка (XVIII век) // Из истории культурного наследия Бухары. Ташкент. 1990. С 79-110.; Г.Н. Курбанов Бухарские печати XVII - начало XX вв. // каталоги. Ташкент 1987.; Г.Н. Курбанов Печати кази аз-куззатов – верховный судей Бухарского эмирата. (19-нач.20 вв.)/Из истории культурного наследия Бухары: Сборник статей. –Бухара, 2003. –Вып. 8. – С. 53.; Б.В Лунин. Историография общественных наук в Узбекистане // Библиографический очерк. Ташкент. 1974. Б.В. Лунин Срeдняя Aзия в дoрeвoлюциoннoм и сoвeтскoм вoстoкoвeдeнии. – Тaшкeнт: Фaн, 1965.Б. 408.; З.Ш. Раджабов Из истории общественно-политической мысли таджиксого народа во второй половине XIX и начало XX вв. Сталинабад, 1957., З.Ш. Раджабов. “Политическом трактате” Ахмада Дониша (краткий очерк) / Под редакцией Г.А.Ашурова. Душанбе, 1976. ;. О.А. Сухарева Бухара XIX начало XX в. (Позднефеодальный город и его население). М., 1966., Сухарева О.А. К истории городов Бухарского ханства (историко этнографические очерки). Ташкент. 1958., О.А. Сухарева Квартальная община позднефеодального города Бухары (в связис историей кварталов). М., 1976, О.Д.Чехович, М.С.Андреев Арк Бухары. 1972.; Ҳ. Зияев “XVIII асрда Ўрта Осиё ва Урал бўйлари” Фан. Тошкент. 1973. 123.; (A.V.Vildanova. The original of the Bukhara treatise on ranks and titles // Written monuments of the East. Yearbook. 1968. M., 1970; A.A. Semyonov Bukhara treatise on ranks and titles and the duties of their bearers in medieval Bukhara. // Soviet Oriental Studies, No. 5, Tashkent, 1948. P.137-150; A.A.Semenov Inscription on the tombstone of the Bukhara emir Shah Murad Masum. 1200-1215 / 1785-1800 // Epigraphy of the East. No. 7. 1953.p. 41-44 .; A.A. Semyonov Essay on the land tax administration of the Bukhara Khanate of the later time // Materials on the history of Tajiks and Uzbeks of Central Asia. Issue 2. Stalinabad, 1954. From 3-75., V.G. Gulyamov From the history of diplomatic relations between Russia and the Bukhara Khanate of the 18th century. Tashkent. 1992., V.G.Gulyamov Diplomatic relations between the states of Central Asia and Russia in the 18th – first half of the 19th century.; B.I. Iskandarov From the history of the Bukhara Emirate. - M .: Publishing house of Vos. Literature, 1958.; G.N. Kurbanov Scroll of documents Daniyal biy atalyk (18th century) // From the history of the cultural heritage of Bukhara. Tashkent. 1990. P.79-110.; G.N.Kurbanov Bukhara seals of the 17th - early 20th centuries. // directories. Tashkent 1987.; G.N. Kurbanov Seals kazi az-kuzatov - the supreme judges of the Bukhara Emirate. (19th-early 20th centuries) / From the history of the cultural heritage of Bukhara: Collection of articles. –Bukhara, 2003. No. 8. P. 53.; B.V. Lunin. Historiography of social sciences in Uzbekistan // Bibliographic sketch. Tashkent. 1974.; B.V. Lunin Central Asia in the pre-revolutionary and Soviet East. - Tashkent: Fan, 1965. p. 408.; Z.Sh. Radjabov From the History of Social and Political Thought of the Tajik People in the Second Half of the 19th and the Beginning of the 20th Centuries. Stalinabad, 1957., Z.Sh. Radjabov. “Political treatise” by Akhmad Donish (short essay) / Edited by GA Ashurov. Dushanbe, 1976.; O.A. Sukharev Bukhara XIX early XX century (Late feudal city and its population). M., 1966.; Sukhareva O.A. On the history of the cities of the Bukhara Khanate (historical and ethnographic essays). Tashkent. 1958.; O.A. Sukharev Quarter community of the late feudal city of Bukhara (in connection with the history of the quarters). M., 1976; O.D. Chekhovich, M.S. Andreev Ark Bukhara. 1972 .; H. Ziyaev "XVIII centuries Central Asia and the shores of the Urals" Fan. Tashkent. 1973. P.123.;)
Б.А. Ахмедов “Тарихдан сабоқлар”. Тошкент. Ўқитувчи. 1994. Б.200, Б.А.Аҳмедов “Государство кочевых узбеков”. Наука. Москва. 1965. Б.152. Д. Валиева XIX асрнинг биринчи ярмида Бухоро – Россия дипломатия алоқаларига доир // Шарқшунослик. – Тошкент, 1999. - №9.- 119-132., Д.Валиева “XIX асрнинг биринчи ярмида Бухоро – Эрон дипломатия алоқаларига доир” // Шарқшунослик. – Тошкент, 1999. №9. Б.132-140, Зиё Азамат. “Ўзбек давлатчилиги тарихи”, Шарқ нашриёти. Тошкент. 2001. 281-283., З.Муқимов. Ўзбекистон давлати ва ҳуқуқи тарихи. –Тошкент: Адолат. 2004. Б.280., Р.Ҳолиқова. Марказий давлат бошқаруви тарихига бир назар”. Т. Мулоқот-2004 й. №4. Б. 41-42., Ҳолиқова Р. Амирликдаги амалу-унвонлар.// Фан ва турмуш. – Тошкент. 2000. №4. Б. 12-14., Абдуназар Жуманазар “Бухоро таълим тизими тарихи”. Академнашриёт. Тошкент. 2017. -595., Тўраев Ҳ. “Бухоро тарихи”. “Durdona” нашриёти. Бухоро. 2020. Б. 319., Аллаева Н. “Хива хонлиги дипломатияси”. Т.:2018. Б.131-181.; Жўрабек Шодиев “Бухоро амирлигида давлатчилик масалалари” Тошкент. 2015. Б.59-62. (B.A. Akhmedov "Lessons of History". Tashkent. Teacher. 1994.B.200, B.A. Akhmedov "State of nomadic Uzbeks". The science. Moscow. 1965. P.152. D. Valieva on Bukhara-Russian diplomatic relations in the first half of the 19th century // Oriental Studies. - Tashkent, 1999. - No. 9.- 119-132., D. Valieva "On diplomatic relations between Bukhara and Iran in the first half of the XIX century" // Oriental studies. - Tashkent, 1999. No. 9. B.132-140, Ziyo Azamat. "History of Uzbek Statehood", "Shark". Tashkent. 2001. P. 281-283.; Z.Mukimov. History of the state and law of Uzbekistan. - Tashkent: Justice. 2004. P.280.; R. Holiqova. Let's take a look at the history of the central government. " T. Dialogue-2004 №4. B. 41-42.; R.. Kholikova “Practices in the Emirate”.//Science and Life. - Tashkent. 2000. No. 4. P. 12-14., Abdunazar Jumanazar "History of the Bukhara education system." Academic school. Tashkent. 2017. P. 595., Toraev H. "History of Bukhara". Durdon Publishing House. Buxoro. 2020 b. 319., Allaeva N. "Diplomacy of the Khiva Khanate". T.: 2018.P.131-181.; Jurabek Shodiev "Problems of statehood in the Bukhara Emirate" Tashkent. 2015. P.59-62.)
Фон Кюгельген Анке, Легитимация Среднеазиатской династии мангитов в произведениях их историков (18-19века). Алматы: Дайк пресс, 2004. Б 514., Ю.Брегель “The administration of Buhara under the manghits and some Tashkent manuscripts”. Bloomington. Indiana. 2000. Б.1-36., Р. Д. McЧесей “Тhe amirs of muslim Сentral Аsia in the XVIIth century” Б.41-70. (Von Kügelgen Anke, Legitimation of the Central Asian dynasty of Mangits in the works of their historians (18-19 centuries). Almaty: Daik press, 2004. P. 514., Y. Bregel “Тhe amirs of muslim Сentral Аsia in the XVIIth century”. Bloomington. Indiana. 2000. P.1-36., R.D. McChesay “The amirs of muslim Central Asia in the XVIIth century”. P. 41-70)
А.Дониш “История мангитской династии”. Издательство “Дониш”. Душанбе. 1967. С.141; (A. Donish “History of the Mangit dynasty”. Donish Publishing House. Dushanbe. 1967. p. 141;)