ШИМОЛИЙ ЧОЙ ЙЎЛИ ВА УНИНГ ТАРИХИНИ ЎРГАНИЛИШИ
##article.subject##:
Шимолий Чой йўли, Хитой, Марказий Осиё, Россия, Сибир, Туркистон, чой, чой савдоси, бухороликлар, тошкетнликлар, хитой товарлари##article.abstract##
Мақолада Хитой, Марказий Осиё ва Россияни боғлаган Шимолий Чой йўли кўриб чиқилади. Тарихий таҳлиллар асосида чой савдоси ва маршутлари архив материаллари ва ушбу йўналиш бўйича тадқиқотларга кўра ўрганилади. Марказий Осиёлик савдогарлар, жумладан, бухороликлар, тошкентликлар эса чой савдосида воситачилик ролини ўйнаб, хитой озиқ-овқат ва доривор маҳсулоти сифатида олиб борганлар. Шимолий чой йўли XVII асрнинг ўрталаридан бери мавжуд бўлиб, Россия, Мўғулистон ва Хитойни боғлаган Буюк Чой йўлидан ҳам қадимийроқ эди.
Библиографические ссылки
Кобзева О., Закирова М. Шелковый путь в потоке истории. – Т., 2017. – С. 283.
Вилков О.Н. Ремесло и торговля в Западной Сибири в XVII веке. – М., 1967.
Зияев Х. Экономические связи с Средней Азии с Сибирью в XVI- XIX вв. – Т.: «Фан», 1983.
Епифанова, Г. В. (2016). Великий чайный путь: история и современность. Цивилизация-Общество-Человек, 1(2-3-02-03), 36-42.
Севастьянов, Д. В., Коростелев, Е. М., & Зелюткина, Л. О. (2021). Великий Чайный путь через Сибирь на Русский север как историко-культурное наследие народов и перспективное направление развития туризма в России. In Географические исследования Сибири и Алтае-Саянского трансграничного региона (pp. 456-464).
Chen, B. (2011). Lun Sichouzhilu Xiang Chamagudao De Zhuanxing: Cong Ci Yu Wu De Chuanbo Shuoqi. Yunnan Minzu Daxue Xuebao, 5, 60-67.
Sigley, G. (2021). Reimagining the ‘Central Plains’(Zhongyuan) and ‘Borderlands’(Bianjiang): the cultural heritage scholarship of the Ancient Tea Horse Road (Chamagudao) of Southwest China. International Journal of Heritage Studies, 27(9), 904-919.
Mahfuza, M. (2022). The History of Tea of the Turkestan Region by Russian Orientalists of the Second Half of the 18–20th Centuries. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES AND HISTORY, 3(5), 65-74.
[42] Mamatova, M. B. (2019). THE HISTORY OF TEA THAT CHANGED THE WORLD. Central Asian Problems of Modern Science and Education, 4(2), 360-364.
[43] Маматова, М. Б. (2019). XIX-XX АСРЛАРДА ТУРКИСТОН БОЗОРЛАРИДАГИ ЧОЙНИНГ УМУМИЙ ТАВСИФИ. ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ, (16).
[44] Mahfuza, M. (2022). Historical Chaikhana–Dialogue of Uzbek Tea Culture. Eurasian Scientific Herald, 9, 153-161.
[45] Mamatova, M. B. (2019). GENERAL CHARACTERISTIC OF TEA IN THE MARKETSOF TURKESTAN IN THE XIX-XX CENTURIES. Ўтмишга назар журнали, 16(2).