ТУРКИСТОН ХОНЛИКЛАРИ: КЕМАЛАР ВА КЕЧУВ ВОСИТАЛАРИ ТАРИХИДАН (XVI-XIX АСР ЎРТАЛАРИ)

##article.authors##

  • Гулчеҳра Ализовна Агзамова

##article.subject##:

Бухоро, Хива ва Қўқон хонликлари, Амударё, Сирдарё, кечув воситалари, губсор, сол, қамишли сол, паром, қайиқ, кема, япалоқ кема, киржим, қизбой, учоқ, ўзарча, қахой, талмил, ёғоч ва қамишдан ясалган кўприклар

##article.abstract##

Мақолада XVI-XIX асрнинг биринчи ярмида яратилган тарихий асарлар, саёҳатномалар ва бошқа турдаги манбалар маълумотлари асосида Бухоро, Хива ва Қўқон хонликлари ижтимоий-иқтисодий ҳаётида кемасозликнинг тутган ўрни хусусида фикр юритилади. Хусусан, Туркистон ҳудудини сув билан таъминлаган Амударё, Сирдарё, уларнинг ўзанларининг аҳоли кундалик ҳаётида тутган муҳим ўрнига урғу берган ҳолда уларда турли тоифадаги кемаларнинг сузиши, бу ўз навбатида хонликларда кемаозликнинг ривожига кўрсатган таъсири кўрсатиб берилган. Шунингдек, аҳоли ижтимоий-иқтисодий ҳаётида муҳим ўрин тутган кечув воситалари – губсор, сол, паромлар, кемалар турлари – қайиқ, япалоқ кема, киржим, қизбой, учоқ, ўзарча, қахой, талмил ва бошқалардан кенг фойдаланган. Бунлай кечув воситалари ва кемалар тайёрлаш, уларга хизмат кўрсатиш аҳоли ишлаб чиқариш фаолиятининг бир қисмини ташкил этган. Мақолада келтирилган маълумотлар шу пайтга қадар халқаро доирада нашр этилган ишларга қўшимча материал бўлиб хизмат қилади.

Библиографические ссылки

Вамбери А. Очерки Средней Азии. Дополнение к путешествию в Средней Азии. М., 1868. – С.561. Vambery A. Essays of Central Asia. Supplement to a trip to Central Asia. М. 1868. – p.561.

Материалы по истории Казахской ССР. (1785-1838 гг.). М.-Л.: Изд. АН СССР. 1970.– С.513. Materials on the history of the Kazakh SSR. (1785-1838 years). M.-L.: Publishing House of the SSSR Academy of Sciences. 1970.–p.513.

Кайдалов Е. Караван-записки во время похода в Бухарию Российского каравана под воинским прикрытием в 1824 и 1825 годах. М., 1827. – С.93-94. Kaidalov E. Caravan-notes during the campaign to Bukharia of the Russian caravan under military cover in 1824 and 1825. М., 1827. – p.93-94.

Ходжа Самандар Термези. Дастур ал–мулук. Назидание государям / Перевод., предисловие, примечания. и указатели М.А.Салахетдиновой. М., Наука. 1971. – С.100. примеч. 122. Khoja Samandar Termezi. Dastur al–muluk. Edification of sovereigns / Translation., preface, notes. and the pointers of M.A.Salakhetdinova. M., Science. 1971. – p.100. note 122.

Небольсин П.И. Очерки торговли России со Средней Азией // ЗИРГО. Спб., 1855. Кн.X. – С.65.

Nebolsin P.I. Essays on trade between Russia and Central Asia // ZIRGO. Spb., 1855. B. X.– p.65.

Мейенелорф Е.К. Путешествие и з Оренбурга в Бухару. М., 1975. – С.65. Meyendorf E.K. Journey from Orenburg to Bukhara. М., 1975. – p.65.

Фазлаллах ибн Рузбихан Исфахани. Михман-наме-йи Бухара (Записки Бухарского гостя) /Перевод, предисловие и примечания Р.П.Джалиловой. Под ред А.К.Арендса. М., 1976. – 162 б.

Fazlallah ibn Ruzbihan Isfahani. Mikhman-name-yi Bukhara (Notes of the Bukhara guest) /Translation, preface and notes by R.P.Jalilova. Edited by A.K.Arends. М., 1976. – p. 162.

Мир Мухаммад Амин-и Бухари. Убайдулланаме. / Перевод с персидско-таджикского с примечаниями А.А.Семенова. Ташкент, 1957. – 113-б. Mir Muhammad Amin Bukhari. Ubaidullaname. / Transition from Persian-Tajik with primitives by A.A.Semenov. Tashkent, 1957. – p 113.

Петровский Н. Моя поездка в Бухару. Путевые наблюдения и заметки. Ч. 2. – Т., 1872. – С.227. Petrovsky N. My trip to Bukhara. Travel observations and notes. Part 2. – T. 1872. – p. 227.

ВИА России. ВУА. Ф.416, оп.1. д.435. л.2. VIA Rossiya. VUA. F.416, op.1. D.435. L.2.

Абулгозий. Шажарайи турк. Т., 1992. – 134-б. Abulghazi. Shazharai turk. T., 1992. – p 134.

Записки о Бухарском ханстве М., 1983. – С.96. Notes on the Bukhara Khanate M., 1983. – p. 96.

Иванин М. Хива и река Амударя. М., 1873. – С. 163. Ivanin M. Khiva and the Amu Darya River. M., 1873. – p. 163.

Кун А. Культура оазисап низовьев Аму-Дарьи // Материалы для статистики Туркестанского края. Вып. IV. Спб., 1876. – С. 245. Kuhn A. Culture of the oasis of the lower reaches of the Amu-Darya // Materials for statistics of the Turkestan region. Issue IV. Spb., 1876. – p. 245.

Сборник географических, статистических и топографических материалов по Азии. СПб., 1887. – Вып.25. –С.163. Collection of geographical, statistical and topographic materials on Asia. SPb., 1887. – Issue 25. – p.163.

Хива давлат хужжатлари. Т., 1960. – 8 дафтар, – 148 б. Khiva state documents. T., 1960. - 8 notebooks – p 148.

ВИА России. ВУА.. Ф. 422. оп. 1. дю1330. л.4. VIA Rossiya. VUA.. F. 422. op. 1. du 1330. L.4.

Ханыков Я. Поездка из Орска в Хиву и обратно в 1740-1741 гг. Гладышевым и Муравиным. 1851. – С. 10. Khanykov Ya . A trip from Orsk to Khiva and back in 1740-1741 . Gladyshev and Muravin. 1851. – p. 10.

Наши соседи в Средней Азии. Хива и Туркмения. СПб., 1873. – С.95. Our neighbors are in Central Asia. Khiva and Turkmenistan. St. Petersburg, 1873. – p.95.

Аристов Н. Наманганский округ Коканского ханства (Из показаний одного выходца в 1871 году) // Материалы для статистики Туркестанского края. Ежегодник/ Под ред. Н.А. Маева. – Спб., 1873. – Вып. II. – С. 140. Aristov N. Namangan district of the Kokand Khanate (From the testimony of one native in 1871) // Materials for statistics of the Turkestan region. Yearbook/ Edited by N.A. Mayev. – St. Petersburg, 1873. – Issue II. – p. 140.

Назаров Ф. Записки о некоторых народах и землях средней части Азии. – М.: Наука, 1968. – С. 76. Nazarov F. Notes on some peoples and lands of the Central part of Asia. – M.: Nauka, 1968. – p. 76.

Потанин Н.И. Записки о Какандском ханстве хорунжего Потанина // Зап. Вост. Рус. Геогр. о-ва. – Спб., 1856. – Ч. 18. – С.274. Potanin N.I. Notes on the Kokand Khanate of cornet Potanin // Zap. East. Rus. Geogr. o-va. – St. Petersburg, 1856. – Ch. 18. – p.274.

Макшеев А. Показания сибирских казаков Милюшина и Батаришкина, бывших в плену в Кокандцев с 1849 по 1852 г. // Вестник ИРГО. Т.17. – С. 27. Maksheev A. The testimony of the Siberian Cossacks Milyushin and Bataryshkin, who were captured in Kokand from 1849 to 1852 // Vestnik IRGO. Vol.17. – p. 27.

Рассказ торговца Абросимова о поездке его в Хиву // Туркестанский сборник. СПб., 1872. Т.54. – С.373. The story of the merchant Abrosimov about his trip to Khiva//Turkestan collection. SPb., 1872. Vol.54.–p.373.

Ўша ерда. Ibid.

Поездка Поспелова и Бурнашева в Ташкент в 1800 г. с примечаниями Я.Ханыкова // Вестник ИРГО. СПб., 1851. К.1. Ч.1.– С. 71. Pospelov and Burnashev 's trip to Tashkent in 1800 with notes by Y. Khanykova // Bulletin of IRGO. SPb., 1851. k.1. Ch.1.– p. 71.

Макшеев Г. Описание Аральского моря // ЗИРГО. Спб., 1851. Кн.X. – С.47. Maksheev G. Description of the Aral Sea // ZIRGO. Spb., 1851. Book X. – P.47.

Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренурга в Бухару. – С.44. Meyendorf E.K. Journey from Orenburg to Bukhara. – p.44.

Ўша ерда. Ibid.

Загрузки

##submissions.published##

2023-10-02

##issue.issue##

##section.section##

Статьи