XIVA XONLIGINING BOSIB OLINISHI VA UNING IQTISODIY HAYOTGA TA’SIRI

##article.authors##

  • Mubarak Madrimovna Matyakubova

##article.subject##:

Xiva xonligi, Gandimiyon shartnomasi, Muhammad Rahimxon II, moddiy va madaniy boyliklar, iqtisodiy hayot, A.Kun

##article.abstract##

         Xiva xonligi Rossiya imperiyasi tomonidan bosib olinishi natijasida mustamlaka davlatga aylandi o‘zining moddiy va madaniy boyliklaridan ayrildi. Mustamlaka tizimi xonlikning nafaqat ijtimoiy-siyosiy hayotiga, shu bilan bir qatorda iqtisodiy hayotiga ham katta ta’sir qildi. Ushbu maqolada rus bosqini va uni xonlikning iqtisodiy  hayotga ko‘rsatgan ta’siri tahlil qilingan.

Библиографические ссылки

Qo‘shjonov O, Polvonov N. Xorazmdagi ijtimoiy-siyosiy jarayonlar va harakatlar. XIX asr ikkinchi yarmi – XX asr birinchi choragi. – Toshkent, 2007. 17 - b.

«Гандимиён шартномаси» Ўзбекистон ФА Шарқшунослик институтида № 12581 раками остида сакланаётган

Ҳасанмурод Лаффасийнинг Хива тарихи материаллар қўлёзма асарида тўлиқ ўзбек тилидаги матни берилган. Шартноманинг рус тилидаги тўлиқ матни ЎзР МДА «Туркистон генерал-губернатори канцелерияси»да, Ф-1, оп-27, д-7.; А.Г. Серебренниковнинг «Туркистон ўлкаси, уни босиб олиш тарихига оид материаллар тўплами»да, Ф-715, оп-1, д-58 сақланади.

Баёний. Шажараи Хоразмшоҳий. // Қўлёзма Ўз ФА ШИ. № 9596.; Ҳасанмурод Лаффасий. Хива тарихи

Materiallar // Qoʻlyozma. O'z FA SH No 12581.; Veselovskiy N.I. Qadim zamonlardan hozirgi kungacha Xiva xonligi haqida tarixiy-geografik ma’lumotlarga oid insho. Spb., 1877.; Jukovskiy S.V. Rossiyaning Buxoro va Xiva bilan keyingi uch yuz yillik munosabatlari. P., 1915; Grodekov N.I. Xiva yurishi. 1873 yil Izd. 2. Spb., 1888.; Sodiqov A.S. 19-asr oxiri 20-asr boshlarida Rossiya va Xiva. - T.: Fan, 1972. Rus sharqshunosi Ivanov P.P., Troitskaya A.L., Yoʻldoshev M.Y. Xiva xoni arxivini topib, ilmiy jamoatchilikka tanishtirdi va u hozirda Xon tarixining asosiy manbalaridan biri hisoblanadi. Tadqiqotchi Obidov M. Gandimiyon Markaziy davlat arxivida saqlanayotgan Xiva xonlari arxividan shartnomaga oid hujjatlarni topib oʻrgandi. Xiva xonlari kanselyarligidagi hujjatlar shartnomaning 18-bobiga oid hujjatlar bo‘lib, hozir F-125. op-1, d-1-20, jami 90 tasi keltiriladi.

Зиёев Ҳ. Россиянинг Қозон, Астрахан, Сибир, Қрим, Кавказ ва Туркистонга тажовузи ва ҳукмронлигига қарши курашлар. (XVI асрнинг иккинчи ярми — XX аср бошлари). Тошкент, 2012.284-bet.

Матниёзов М. Хоразм тарихи. I-жилд. Урганч, 1996. 3273-б.

Матёкубова М.М. ХIХ асрнинг иккинчи ярми - ХХ асрнинг бошларида Хива хонлигида китобат ва кутубхона тарихи.монoграфия.Тошкент, 2012, 8 - бет.

Зиёев Ҳ. Тарихнинг очилмаган саҳифалари. Тошкент, “Меҳнат", 2003, 230 6.

Ахмеджанов Г.А. Советская историография присоединения Средней Азии к России. Ташкент, 1989, 56 с;

Ўша муаллиф. Российская империя в Центральной Азии (история и историография колониальной политики царизма в Туркестане). Ташкент, "Фан", 1995. - 230 с; Ўша муаллиф. Россия империяси Марказий Осияда (Чоризмнинг Туркистондаги мустамлакачилик сиёсати тарихи ва тарихнавислиги ). Тошкент, 2003, 270 б; Ўша муаллиф. Россия и Центральная Азия. Взяимосвязь в историческом развитии. Москва - Ташкент, "Радуга-принт", 2008, 184 с.

Материалы к характеристике народного хозяйства в Туркестане. ч.. отд. 4. СПб, 1911, 111-бет.

Содиқова Н. Талон-торож килинган мулк. //Узбекистан адабиёти ва санъати. 1991 й. 19 июль.

Мак-Гахан. Военные действия ка Оксусе и падение Хивы. М., 1875. С. 180-1

Баёний. Шажарайи хоразмшохий. Т., 1991. 220-221-бетлар; шунингдек, Мак-Гахан, Уша асар,

-182-бетлар.

Бартольд В.В. Сочинение. Т. 2. Москва, 1963. С. 413.

Ўзбскистон МДА. 125-И-фонд, 1-рўйхат, 56-иш, 211-212-варақлар.

А. Вамбери, Путешествие по Средней Азии.- М., 1868, с. 213.

Загрузки

##submissions.published##

2025-07-27

##issue.issue##

##section.section##

Articles