ТАРҚОҚ СКЛЕРОЗНИНГ КЛИНИК-РАДИОЛОГИК ДИССОЦИАЦИЯСИДА ДАВОЛАШНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ
##article.subject##:
тарқоқ склероз, иммуномодуляция, нейрометаболик терапия, плацентар гидролизат, моносиалоганглиозид, EDSS, HADS, когнитив функциялар##article.abstract##
Ушбу тадқиқот тарқоқ склероз билан оғриган беморларнинг клиник ва иммунологик кўрсаткичларини баҳолаш, шунингдек, иммуномодуляция қилувчи ва нейрометаболик терапиянинг самарадорлигини ўрганишга қаратилган. Тадқиқот доирасида 64 нафар бемор текширилди, шулардан 34 нафари клиник-радиологик диссоциатив гуруҳ (КРД) беморлари бўлиб, қолган 30 нафари эса назорат гуруҳи ҳисобланди. EDSS ва HADS шкалалари бўйича баҳолаш шуни кўрсатдики, комбинацияланган терапия (плацентар гидролизат ва моносиалоганглиозид GM1) ногиронлик даражасини сезиларли даражада камайтирди, психо-эмоционал ҳолатни яхшилади ва когнитив функцияларни нормаллаштиришга ёрдам берди. Иммунологик кўрсаткичлар бўйича ҳам IL-6, IL-8 ва TNF-α даражаларининг пасайиши қайд этилди. Ушбу натижалар комбинацияланган даволаш усулларининг тарқоқ склерозни даволашда самарали эканлигини тасдиқлайди.
Библиографические ссылки
Каримова, Д.А. (2017). Тарқоқ склерозда нейроофтальмологик кўрсаткичлар. Офтальмология журнали, 3(1), 28-34.
Каримова, Д.А. (2019). Тарқоқ склерозда кўз тўр пардаси дистрофияси. Офтальмология журнали, 4(2), 35-42.
Мавлиханова, А.А., Павлов, В.Н., Ян, Б., Катаев, В.А., Ван, Н., Аглетдинов, Э.Ф., Кан, Ч.И., Ху, Д. (2018). Моносиалоганглиозид GM1: структура, антиапоптотические свойства и нейропротекция. Медицинский вестник Башкортостана, 13(5), 82-87.
Столярова, И.Д., Бойко, А.Н. (2018). Рассеянный склероз: диагностика, лечение, специалисты. СПб: ЭЛБИСПб.
Шамова, Т.М., Лебейко, Т.Я. (2009). Когнитивные нарушения при рассеянном склерозе. Журнал ГрГМУ, (2), 88.
Havrdova, E., Galetta, S., Stefoski, D., & Comi, G. (2017). Frequent MRI monitoring on the impact of therapy on relapse occurrence in MS. Multiple Sclerosis Journal, 23(6), 725-730.
Okuda, D. (2014). Immunosuppressive treatments in multiple sclerosis. Handbook of Clinical Neurology, 122, 503-511.
Ibanez, C. F. (2017). Jekyll-Hyde neurotrophins: the story of proNGF. Trends in Neurosciences, 25(7), 378-384.
Maier, S. (2020). Interferon-β 1a, an immunomodulator in relapsing remitting multiple sclerosis patients: the effect on pro-inflammatory cytokines. Farmacia, 68, 65-75.
Serafini, B., Rosicarelli, B., Veroni, C., Mazzola, G., & Aloisi, F. (2019). Epstein-Barr Virus-Specific CD8 T Cells Selectively Infiltrate the Brain in Multiple Sclerosis and Interact Locally with Virus-Infected Cells: Clue for a Virus-Driven Immunopathological Mechanism. Journal of Virology, 93.
Kang, S. S., Woo, S. S., Im, J., et al. (2018). Human placenta promotes IL-8 expression through activation of JNK/SAPK and transcription factors NF-kappaB and AP-1 in PMA-differentiated THP-1 cells. International Immunopharmacology, 7(11), 1488-1495.
Kim, Y. S., Park, J. J., Sakoda, Y., et al. (2017). Preventive and therapeutic potential of placental extract in contact hypersensitivity. International Immunopharmacology, 10(10), 1177-1184.
Kappos, L., Polman, C. H., Freedman, M. S., et al. (2017). Treatment of multiple sclerosis with interferon beta-1b during secondary progressive disease: a randomized controlled trial. The Lancet, 357(9268), 1576-1582.
Das, S., Angsantikul, P., Le, C., et al. (2018). Neutralization of cholera toxin with nanoparticle decoys for treatment of cholera. PLoS Neglected Tropical Diseases, 12(2), e0006266.