ПАРКИНСОН КАСАЛЛИГИДА ХАВОТОРЛИ БУЗИЛИШЛАР ВА УЛАРНИ ДЕПРЕССИЯ БИЛАН ЎЗАРО БОҒЛИҚЛИГИ

##article.authors##

  • Наимов Олим Юнусович
  • Матмуродов Рустамбек Жуманазарович
  • Муминов Бекзод Аскарович
  • Жуманазарова Шахзода Рустамбековна

##article.subject##:

Паркинсон касаллиги, хавотирлик, депрессия

##article.abstract##

Хавотирли бузилишлар Паркинсон касаллигида энг кўп учрайдиган психоэмоционал бузилишлардан биридир. Хавотирликнинг даражаси бир қатор омилларга боғлиқ бўлиши мумкин. Тадқиқотнинг мақсади Паркинсон касаллигида хавотирликнинг ўзига хос хусусиятларини ўрганишдан иборат. Тадқиқот материали ва усуллари. Паркинсон касаллигининг турли клиник шакллари ва босқичлари билан оғриб келаётган 120 нафар беморлар рўйҳатга олинди. Назорат гуруҳи ёшга мос бўлган 30 нафар ПК бўлмаган лекин депрессияси бор беморлардан иборат бўлди. Касалликнинг ўртача давомийлиги 6,3±4,1 йилни ташкил этди. Хавотирликни баҳолаш учун HAM-A (Hamilton Anxiety Rating Scale) ва депрессияни баҳолаш учун HAM-D (Hamilton Depression Rating Scale, HDRS) шкаласидан фойдаландик. Олинган натижалар. Паркинсон касаллиги билан касалланган беморларнинг психоэмоционал бузилишлари таҳлил қилинганда, депрессив синдром ҳавотир белгилари билан яқин боғлиқ экани аниқланди. Депрессияга эга беморларда шахсий хавотир даражаси юқори кўрсаткичларга эга бўлиб, депрессиясиз беморларда у ўртача қийматлар доирасида қайд этилди (р<0,05). Бу ҳолат депрессия ва хавотирли бузилишлар ўртасидаги статистик жиҳатдан ишонарли алоқани кўрсатади. Хулоса. Паркинсон касаллигида хавотирлик синдроми депрессия билан биргаликда учраганда беморларнинг клиник ҳолатини кескин оғирлаштириб, ҳаёт сифатини сезиларли даражада пасайтиради.

Библиографические ссылки

Ахмадеева Г.Н., Магжанов Р.В. Тревожно-депрессивные нарушения у пациентов с болезнью Паркинсона в Республике Башкортостан. Уральский медицинский журнал. 2015;2:44-48

Левин О.С. Диагностика и лечение депрессии при болезни Паркинсона // Атмосфера. Нервные болезни. – Москва, 2006.

– №2. – С. 2-8.

Левин О.С. Не двигательные(немоторные) проявления болезни Паркинсона: диагноз

Нодель МР. Влияние нервно-психических нарушений на качество жизни пациентов с болезнью Паркинсона. Неврологический журнал. 2015; 20(1):20–27.

44. Левин.О.С. Феноменология и лечение декомпенсации болезни Паркинсона //Неврологический журнал. – Москва,

– №1. – С. 87-112.

Халимова Х.М., Рашидова Н.С., Арипов А.Н., Матмуродов Р.Ж. Экстрапирамидал касалликларни эрта аниқлашда S100B оқсилининг ўрни ва аҳамияти// Научно-практический журнал Неврология, Тошкент,2015.-№4 (64).-С.11-14.

Barone P, Poewe W, Albrecht S, Debieuvre C, Massey D, Rascol O, Tolosa E, Weintraub D. Pramipexole for the treatment of depressive symptoms in patients with Parkinson’s disease: a randomised, double-blind, placebocontrolled trial. Lancet Neurol. 2010;9(6):573-580.

Braak H, et al. Pathology associated with sporadic Parkinson’s disease. Acta Neuropathol. 2003;106 (1):98–112.].

Chen JJ, Marsh L. Depression in Parkinson’s disease: identification and management. Pharmacotherapy. 2013;33(9):972-83.

Chendo I, Silva C, Duarte GS, et al. Frequency of Depressive Disorders in Parkinson’s Disease: A Systematic Review and Meta- Analysis. Journal of Parkinson’s Disease. 2022;12(5):1409-1418. doi:10.3233/JPD-223207

Dissanayaka NNW, Sellbach A, Matheson S, O’Sullivan JD, Silburn PA, Byrne GJ, Marsh R, Mellick GD. Anxiety disorders in Parkinson’s disease: prevalence and risk factors. Mov Disord. 2010;25:838-845.

Di Lazzaro G, Ricci M, Al-Wardat M, Schirinzi T, Scalise S, Giannini F, et al. Technology-based objective measures detect subclinical axial signs in untreated, de novo Parkinson’s disease. J Parkinsons Dis 2020;10(1). – P. 113-122.

Dissanayaka NN, White E, O’Sullivan JD, et al. The clinical spectrum of anxiety in Parkinson’s disease. Mov Disord. 2014 Jul; 29(8):967-75. doi: 10.1002 / MDS.25937.

Hemmerle AM, Herman JP, Seroogy KB. Stress, depression and Parkinson’s disease. Exp Neurol 2012;233. – P. 79–86.

Jenner P, Morris HR, Robbins TW, Goedert M, Hardy J, Ben-Shlomo Y, Bolam P, Burn D, Hindle JV, Brooks D. Parkinson’s disease – the debate on the clinical phenomenology, aetiology, pathology and pathogenesis. Journal of Parkinson’s Disease 2013;3(1). –

P. 1-11.

Oguru M, Tachibana H, Toda K, Okuda B, Oka N. Apathy and depression in Parkinson disease. J Geriatr Psych Neurology. 2010;23(1):35-41.

Skogar O, Nilsson M. Distribution of non-motor symptoms in idiopathic Parkinson’s disease and secondary parkinsonism. J Multidiscip Healthc 2018;11. – P. 525–534.

Seppi K, Weintraub D, Coelho M, Perez-Lloret S, Fox SH, Katzenschlager R, Hametner EM, Poewe W, Rascol O, Goetz CG, Sampaio C. The movement disorder society evidence-based medicine review update: treatments for the non-motor symptoms of Parkinson’s disease. Mov Disord. 2011;26:42-80.

Shen CC, Tsai SJ, Perng CL, Kuo BI, Yang AC. Risk of Parkinson disease after depression: a nationwide population-based study. Neurology. 2013;81(17):1538-44.

Storch A, Schneider CB, Wolz M, Stürwald Y, Nebe A, Odin P, Mahler A, Fuchs G, Jost WH, Chaudhuri KR, Koch R, Reichmann H, Ebersbach G. Nonmotor fluctuations in Parkinson disease: severity and correlation with motor complications. Neurology. 2013;80:800-809.

Загрузки

##submissions.published##

2025-11-19