GIPERTONIYALI BEMORLARDA OPERATSIYADAN KEYINGI KOGNITIV DIZFUNKSIYA
##article.subject##:
операциядан кейинги когнитив дисфункция, гипертония, нейрояллиғланиш, умумий оғриқсизлантириш, мия перфузияси, когнитив баҳолаш.##article.abstract##
Операциядан кейинги когнитив дифункция (ОККД)-катта жарроҳлик амалиётларидан сўнг, айниқса кекса беморларда кузатиладиган тез-тез учрайдиган ва клиник аҳамиятга эга бўлган асоратдир. Бу ҳолат турли когнитив функцияларнинг, жумладан диққат, хотира, маълумотларни қайта ишлаш тезлиги ва ижро этиш қобилиятларининг пасайишида намоён бўлади. Бундай ҳолат операциядан кейинги бир неча кундан бир неча ойгача давом этиши мумкин. Сурункали гипертония миянинг қон томир тизимида артериялар қаттиқлашуви, эндотелиал дисфункция ва майда томирлар қайта шаклланиши каби тузилмавий ва функционал ўзгаришларни юзага келтиради. Бу эса миянинг ўз-ўзини бошқариш тизими бузилишига ва перфузия захирасининг пасайишига олиб келади. Шундай қилиб, гипертония билан оғриган беморларда операциядан олдинги когнитив баҳолаш, шахсий анестезия режалари, жарроҳлик пайтида қон босимини қатъий назорат қилиш ва операциядан кейинги нейрокогнитив кузатувни ўз ичига олган комплекс периоператив стратегиялар ОККД хавфи ва оқибатларини камайтириш ҳамда узоқ муддатли неврологик натижаларни яхшилаш учун ҳал қилувчи аҳамият касб этади.
Библиографические ссылки
Babanazarov U.T, & Qayimov M.T. (2023). Epidemiology, Etiology, Clinical Description, and Prevention of Postoperative Cognitive Dysfunction. Eurasian Research Bulletin, 19, 38–46.
Belrose, J.C., Noppens, R.R. (2019). Anesthesiology and cognitive impairment: A narrative review of current clinical literature. BMC Anesthesiology, 19(1), 241. https://doi.org/10.1186/s12871-019-0894-3
Dubovskaya, T.N., et al. (2018). Нарушения когнитивной функции после хирургических вмешательств и наркоза. Анестезиология и реаниматология, (6), 25–31.
Evered, L., Silbert, B., Knopman, D.S., et al. (2018). Recommendations for the nomenclature of cognitive change associated with anaesthesia and surgery-2018. British Journal of Anaesthesia, 121(5), 1005–1012. https://doi.org/10.1016/j.bja.2017
Feinkohl, I., Winterer, G., & Spies, C.D. (2017). Cognitive reserve and the risk of postoperative cognitive dysfunction. Dtsch Arztebl Int, 114(7), 110–117. https://doi.org/10.3238/arztebl.2017.0110
Klegeris, A., Alghanim, N. (2022). Neuroinflammation in hypertension: Implications for perioperative cognitive disorders. Journal of Neuroinflammation, 19(1), 321. https://doi.org/10.1186/s12974-022-02621-7
Monk, T.G., Weldon, B.C., Garvan, C. W., et al. (2008). Predictors of cognitive dysfunction after major noncardiac surgery. Anesthesiology, 108(1), 18-30. https://doi.org/10.1097/01.anes.0000296071.19434.1e
Rundshagen, I. (2014). Postoperative cognitive dysfunction. Dtsch Arztebl Int, 111(8), 119–125. https://doi.org/10.3238/arztebl.2014.0119
Saliy, N.A., Saliy, A.G. (2021). Когнитивные нарушения после операции: клинико-патогенетические особенности. Вестник анестезиологии и реаниматологии, 18(3), 34–41.
Steinmetz, J., Christensen, K.B., Lund, T., et al. (2009). Long-term consequences of postoperative cognitive dysfunction. Anesthesiology, 110(3), 548–555. https://doi.org/10.1097/ALN.0b013e318194b5af
Tang, J.X., Baranov, D., Hammond, M., et al. (2022). Mechanisms of postoperative cognitive dysfunction: Emerging insights from neuroinflammation. Neuroscience Bulletin, 38(2), 321–334. https://doi.org/10.1007/s12264-021-00698-6
Turobkulovich, B.U., Khayotovich, K.D. (2024). More than minimum consciousness: appallic syndrome. European Journal of Interdisciplinary Research and Development, 23, 113-115.
Wu, Y., Guo, Y., Liu, Y., et al. (2023). Hypertension as a risk factor for early postoperative cognitive dysfunction in elderly cancer patients. Frontiers in Aging Neuroscience, 15, 1165432. https://doi.org/10.3389/fnagi.2023.1165432
Бабаназаров, У.Т., Хайитов, Д.Х. (2024). Больше, чем минимальное сознание: апаллический синдром. European Journal of Interdisciplinary Research and Development, 23, 109-112.