КОМПАРАТИВ ТАСАВВУФШУНОСЛИК: ТАСАВВУФ ТАЪЛИМОТИ ВА ЗАРДУШТИЙЛИК ДИНИ

##article.authors##

  • Жаъфар Холмўминов

##article.subject##:

Ислом дини, Тасаввуф, тасаввуф таълимоти, Зардуштийлик, Шарқ ва Ғарб, Европа шарқшунослари, исломшунослар, вужудга келиш, шаклланиш, илдиз, манба, таъсир, таъсирланиш, қиёсий таҳлил, компаративитика, умумийлик ва хусусийлик, ўхшаш ва фарқли жиҳатлар

##article.abstract##

Жаҳон шарқшунослари ва исломшуносларининг тасаввуф таълимотининг ву­жудга келиши ва шаклланиши жараёнида манба сифатида хизмат қилган ёки иштирок этган, таъсир кўрсатган ёки таъсирланган диний ва фалсафий таълимотлар хусусидаги қарашлари турлича. Баъзи бир Европа шарқшунос олимлари Тасаввуф таълимотининг асл илдизларини Ғарб цивилизацияси – Қадимги Юнон фалсафаси ва Насронийлик динидан излашга интилса, баъзи бир тадқиқотчилар унинг илдизларини Қадимги Ҳинд динлари – Веда динлари ва Будаввийлик, Қадимги Эрон динлари –  Маздояснолик, Зардуштийлик ва Монавийликдан излашга ҳаракат қилишади. Яна бир гуруҳ Шарқ олимлари ва Европа шарқшунослари эса Тасаввуфнинг асл манбаси Ислом дини эканлиги хусусида фикр юритишади.

Ушбу мақолада баъзи тадқиқотчилар томонидан тасаввуфни шакллантирган асосий манбалардан бири сифатида таъкидланган Зардуштийлик дини ва унинг Ислом дини таркибидаги Тасаввуф таълимоти билан алоқадорлиги масаласи мухтасар тарзда таҳлил ва тадқиқ этилади, улар ўртасидаги ўхшаш ва фарқли жиҳатлар компаративистик усулда ўрганилади.

Библиографические ссылки

Абдуллаев А. Тасаввуф ва унинг намояндалари. –Термиз, 2007.

Бартольд В.В. Учёные мусульманского «Ренессанса». //Соч. Т. VI. –Москва, 1966.

Гольдциер И. Лекции об исламе. –Брокгауз-Ефрон, 1912.

Зарринкўб, Абдулҳусайн. Ҷустуҷӯ дар тасаввуфи Эрон. –Душанбе: “Ирфон”, 1992.

] Из философского наследия народов Ближнего и Среднего востока. –Т.: “Фан”, 1972.

Carra de Vaux. Gazali. -Paris, 1902.

Комил инсон ҳақида тўрт рисола. / Форс тилидан Нажмиддин Комилов таржимаси. – Тошкент: “Маънавият”, 1997.

Комилов Н. Тасаввуф. Биринчи китоб. –Т.: “Ёзувчи”, 1996.

Комилов Н. Тафаккур карвонлари. –Т.: “Маънавият”, 1999.

Miguel Asin Palacios. El Islam Cristiani rado. –Madrid, 1932.

Nicholson R.A. The Ides of personality in Sufism. –New Delhi, 1976. – рp.7-8.

Қасас ул-анбиё. –Душанбе: “Ориёно”, 1991.

J.Kholmuminov, J Narzulla. Influence of vahdat ul-woojude philosophy (unity of being) on nakshbandiya doctrines. Solid State Technology. № 63 (6), 26-34. 2020.

N.Juraev. Ibn haldun's historical philosophy (1332-1406). International Journal of Psychosocial Rehabilitation, № 24 (1), 180-187. 2020.

Н.Жўраев. History is a philosophy of a human, time and place. /Иностранные языки в Узбекистане, 212-225. 2017.

J.Kholmuminov, J Narzulla. Influence of vahdat ul-woojude philosophy (unity of being) on nakshbandiya doctrines transformation processes and special features European Journal of Molecular & Clinical Medicine. № 7 (2), 297-307.

Kholmuminov, J., & Juraev, N. The place and role of the sufi and philosophical order of the naqshbandi in the process of developing intercultural relations of the Tajik and Uzbek peoples. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 2020. №7 (2), 308-317.

Холмуминов, Д.М. “Қиёсий тасаввуфшунослик”: Методология ва фан./ Международный журнал “Консенсус”, 2022. №3 (2).

Холмўминов, Ж.М. “Қиёсий тасаввуфшунослик” – тасаввуф тарихи ва фалсафаси доирасидаги янги фан сифатида. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. 2022. №2 (5), 194-213.

Холмўминов Д.М. Тасаввуфни шакллантирган манбалар муаммоси қиёсий тасаввуфшунослик таҳлилида. /Исследование Ренессанса Центральной Азии, 2021. №2 (2).

بدوی، عبدالرحمن. تاریخ تصوف اسلامی. از آغاز سده دوم هجری./ ترجمه محمودرضا افتخارزاده. - تهران: دفتر نشر اسلامی، ۱۳۷۵

نفیسی، سعید. سرچشمه های تصوف در ایران. تهران، ۱۳۴۳ - ص.۳۵‌

Загрузки

##submissions.published##

2023-06-19

##issue.issue##

##section.section##

Статьи